Туристички путоказ

Све је почело крајем шездесетих година прошлог века када су у једној наградној игри срећни добитници освојили монтажну кућу на крчединском делу Дунава. Убрзо је створен мит о "крчединској ривијери" где сада на потесу од Сланкамена до Бешке има више од хиљаду викендица.
Близина Београда (55 километара), потом један од најлепших ревира за пецање и наутички туризам са низом речних ада, рукаваца и пешчаних спрудова, утицали су на то да ово мало сремско село, некада воћарско и виноградарско, доживи прави бум у развоју.

Први писани подаци о овом месту потичу из 1546. године и доба Турака, где се Крчедин помиње уз додатке "црвени" и "мајдан" (каменолом). Овим крајевима, као климатски благодарним и погодним за одмор, дивио се и путописац Евлија Челебија.

Миле Обрадовић, хроничар овог места, припрема монографију које ће коначно и свеобухватно да представи овај дунавски бисер. Каже да је село препуно занимљивих анегдота, довољних за три романа као што је "Поп Ћира и поп Спира" Стевана Сремца.

Крчедин живи свој живот и не осврће се на летњу викендашку најезду, осим што су цене на пијаци увек биле "београдске". Неретко нестане воде, чесме буду суве, па је становници викенд-насеља на обали Дунава често и купују од мештана. У плану је градња и проширење водоводне мреже јер су викендице поново у моди, после година кризе када су биле продаване у бесцење.

Риболовачко удружење "Дунавац" и његов председник Јован Иванчевић често организују јуниорска и сениорска такмичења у риболову. Такође, покушавају и да сачувају рибљи фонд, изловљавањем и порибљавањем језера на самој великој ади, која су и најпознатија природна мрестилишта рибе код нас. Углавном, кажу Крчединци, ко се једном окупа на дунавским спрудовима, поједе аласку рибљу чорбу и проба домаће вино уз тамбураше – увек се враћа. О томе да је ово једна од перспективних туристичких дестинација у Србији, говори и податак да је Крчедин означен као огранак цикло коридора "6" кроз нашу земљу и будуће састајалиште цикло и наутичких туриста из читаве Европе.