Вратимо се љубави старој

Ко једном пође Тари у походе, пожели да јој се поново врати. Довољно је урбанизована за пријатан одмор, довољно "дивља" за бег од стварности и довољно близу да би се до ње стигло. Од Београда је потребно превалити пут дуг око 250 километара, преко Ваљева и Дебелог брда до планине познате и као зелена оаза и "фабрика црвених крвних зрнаца".
Тара је позната по Панчићевој оморици коју је Јосиф Панчић овде открио још 1875. године. Националним парком је проглашена 1981. године, с напоменом овдашњих горштака да прва иницијатива за овај ласкави епитет датира још из 1950. године.

Национални парк Тара простире се на површини од 19.200 квадратних метара и ово обиље зеленила, лепе ливаде и пропланци расути међу боровима заиста су идеално место за одмор; а када је реч о породицама са малом децом најбоље одредиште на овој планини јесте – Митровац.

До Митровца се стиже кривудавим путем који путнике намернике уздиже од 200 на 1.080 метара надморске висине. Реч је о правој оази намењеној најмлађима.

На Митровцу се налазе ловачки дом, пошта, продавница и објекти Центра за дечија летовалишта и опоравилишта Београд. То је комплекс у планинском стилу са централним објектом (хотелом) и шест павиљона у облику "шатора".

Једна веома млада Панчићева оморика пустила је корење баш на Митровцу, а на табли која води до ње пише да је то оморика која испуњава жеље уз један услов: да су реалне. До овог омањег дрвета стиже се уском стазом која повезује павиљоне. У упутству стоји да треба полако прићи оморици, затворити очи, помислити жељу, раширити длан и њиме дотаћи стабло... А да би се (реална) жеља остварила, неопходно је о томе ћутати и чувати тајну само за себе. Докле? Док се жеља не испуни. А ако се не испуни, знак је да није била реална. Реч је о оригиналном гесту маштовитих житеља овог поднебља који су спремни да туризам на овој планини учине интересантним за сваког: од домаћег до страног госта, од детета до озбиљних авантуриста.

Први утисци о дружењу са овом планином могу да се стекну у новосаграђеном Центру за посетиоце – информационом центру Националног парка Тара који је заиста лепо опремљен: у приземљу, поред информативног пункта отвореног крајем прошле године, где могу да се добију све потребне информације и да се купе разгледнице и сувенири, налази се и стална етноизложба предмета за домаћинство овог краја, а на спрату је изложба која је одраз великог богатства биљног и животињског света ове планине.

– Само овог месеца овај јединствени пункт у Србији имао је 2.300 посетилаца – каже Ана Панић, информатор у Центру за посетиоце, додајући да је највише посетилаца од јуна до почетка септембра, мада је Тара јако лепа и зими под снегом.

Према њеним речима, овде има доста стаза за краће или дуже шетње, ради се на њиховом обележавању, а у развоју сеоског туризма види се бољи живот овог краја.

Тарско дружење

Недавно је у Митровцу на Тари на рекреативној настави боравило више од 200 деце са сметњама у развоју и аутизмом из дневних боравака из Београда, Младеновца, Лазаревца и Обреновца, као и деца и млади смештени у Стационару за аутизам на Бежанијској коси. Они су овде били у пратњи стручног особља које је даноноћно бдело над њима. Деца нису платила боравак, родитељи јесу, али је ово тарско дружење било изузетно лепо за све јер, поред деце која су се први пут одвајала од родитеља, било је и деце с родитељима. То је била и прилика да се родитељи овакве деце сретну и зближе и да кроз међусобне разговоре и дружење лакше савладају невољу која им је заједничка: дете са посебним потребама.

-----------------------------------------------------------

Цене смештаја

У хотелу Дечијег одмаралишта Митровац може се боравити појединачно и у групи. Пун пансион кошта 1.755 динара, са боравишном таксом и осигурањем, за децу од две до седам година 900 динара, а деца узраста од седам до 15 година плаћају 1.100 динара. Групни боравак организује београдски Центар дечијих одмаралишта у Рисанској и плаћање је у осам рата, наравно по другачијим ценама.

Освежење у базену за госте хотела је бесплатно, а посетиоци са стране плаћају 250 динара дневно.

Кафу кошта 20 динара, еспресо 40, колико треба издвојити и за нес кафу. Флаша пива стаје 32, а чаша клековаче 45 динара. Флаширани сокови, као кока-кола и фанта, коштају по 50 динара.

Цене смештаја у домаћој радиности зависе од квалитета услуге: пун пансион кошта од 25 до 40 евра, зависно да ли је реч о соби или апартману.