Колико може Миличић

Дан пре утакмице са Војводином, у којој би пораз играње у АБА лиги учинио неизвесним, Металац је за следећу сезону ангажовао Дарка Миличића, некадашњег дугогодишњег центра НБА тимова и наше репрезентације, који је скоро три године био без екипе.

У клубу који ће ускоро променити име у Ваљево најављују и друга велика имена и поход на „највиши пласман” и Евролигу. Мада је тај план далеко од реалности – улазница за европску елиту изборена на терену неће вредети ништа без прописаног буџета од четири милиона евра, о којем и Партизан може само да сања – лепо је што се „анфан терибл” наше кошарке враћа међу обруче.

Миличић се прошле године нашао у центру пажње због одлуке да се опроба у кик-боксу, али је та каријера потрајала свега неколико минута. Егзибициони меч са Радованом Радојчином у новосадском „Спенсу” завршио је поразом у другој рунди, са великом посекотином на цеваници, због које је судија прекинуо борбу. Пре изласка у ринг, под нашом заставом наступио је на Светском првенству у спортском риболову...

У кошаркашкој репрезентацији Србије га није било од Европског првенства 2007. године, које је обележио инцидентом после утакмице са Грчком, када је извређао судије са 19 псовки за непун минут. Каквог играча нисмо користили говори то што је на Светском првенству 2006. био први скакач и блокер и други стрелац и асистент репрезентације, који је у осмини финала против Шпаније предвођене Пау Гасолом забележио 18 поена, 15 скокова, по три „рампе” и додавања.

Један од финансијски најуспешнијих српских спортиста икада са деветогодишњом зарадом у НБА од 47 милиона евра (пре опорезивања, за сваку одиграну утакмицу је зарадио око 95.700 евра) за месец дана ће прославити 30. рођендан. Из Србије је отишао 2003. у Детроит као други играч на НБА драфту вероватно најбогатијем талентима у историји. Изабран је иза Леброна Џејмса, а испред каснијих суперзвезда Кармела Ентонија, Криса Боша и Двејна Вејда. Многи га сматрају и највећим промашајем виђеним на берзи америчке професионалне кошарке.

Џо Думарс, тадашњи председник кошаркашких послова Детроита, који је 2003. проглашен за најбољег клупског оперативца у НБА, касније је тврдио да није имао довољно информација приликом избора. „После искуства са Миличићем, постали смо клуб који најсвеобухватније процењује играча пре драфта. Раније нисмо имали ни 20 одсто података које од тада имамо.”

Миличић није стигао ни близу пројектованих висина, али је било више сличних пропуста. Прва одлука највећег НБА аса свих времена Мајкла Џордана на функцији председника Вашингтона 2001. била је да као првог „пика” изабере Квамија Брауна, који је направио каријеру сличну Миличићевој, испред Тонија Паркера (четири титуле), Пау Гасола (две) итд.

У сваком случају, вансеријски таленат чија продаја је годинама пунила касу вршачког Хемофарма имао је несрећу да дође у руке тренера који је у сезони 1989/1990. у Сан Антонију умногоме утицао да се одлазак Жарка Паспаља у НБА неславно заврши. У стратегији Лерија Брауна на путу до титуле 2004. (Миличић је био најмлађи играч са шампионским прстеном НБА) није било места за 18-годишњака из Европе, који је добијао по неколико минута када би мечеви већ били решени. Свакодневно је грејао клупу и када је 2005. за тренера дошао Флип Сандерс, па је у фебруару 2006. обављена трампа са Орландом. У дресу „магичних” у плеј-офу 2006/2007. Дарко је забележио своје најбоље просеке: 12,3 поена, 4,5 скокова и 59 одсто шута за 29 минута по мечу.

После две сезоне у Мемфису, за који је потписао као слободан играч, у јесен 2009. се кратко задржао у Њујорку, у који је дошао трампом, како је потом и отишао у Минесоту. У Минеаполису га је клупски челник Дејвид Кан дочекао речима „добили смо храну са неба”. Имао је тамо и серије сјајних партија, али је временом „минутажа” поново опала. Растанак је уследио у лето 2012, после чега је потписао за Бостон, али је после месец дана уговор раскинут на Миличићев захтев.

Миличић је тема на коју се редовно враћају у НБА: овог пролећа је стручни консултант ЕСПН-а Чонси Билапс, МВП финала из 2004, испричао да је после два-три тренинга знао да је направљена грешка на драфту. „Кармело Ентони ме је често зафркавао због тога што нисмо довели њега. А видело се да су потребне године да би могао да игра уз Рашида и Бена Валаса. Био је премлад.”

Данас Миличић сигурно бар није престар да постане један од најдоминантнијих играча у региону – ако буде био физички припремљен и посвећен кошарци...