Десна скретања

Да почнем овај текст цитатом: „На крају крајева, основни начин да се умањи неједнакост није прогресивно опорезивање, нити је минимална надница. То је, заиста, образовање. То је, заиста, улагање у квалификације, улагање у школе.“ Ко је ово рекао? Мора да је неки осведочени неолиберал, заљубљеник у слободно тржиште; или зли плаћеник који заступа интересе светског лешинарског капитализма? Грешка! Тачан одговор је – Тома Пикети! Да, да, управо новопроизведени апостол левичара. Где је то Пикети рекао? У разговору објављеном на порталу „Econtalk”, на коме интервју води професор економије, а који слушају или чије транскрипте читају озбиљни академски економисти. Када је то Пикети рекао? Још 22. септембра прошле године. Због чега сам све ово навео? Из три разлога.

Прво да обавестим пикетијанце о метаморфози њиховог апостола. Чисто да знају да долази до десних скретања, некад се то звало ревизионизам, па ће се можда формирати нове секте: ортодоксни пикетијанци и неопикетијанци. Па ће они који буду прогласили да имају већину себе назвати бољшевицима.

Друго, да прокоментаришем ову појаву. Због чега Пикети мења своје ставове? Овога није било у књизи, без обзира на то колико се у наведеном интервјуу упиње да докаже да јесте. Чини ми се да је, после популарности коју је стекао у широким лаичким круговима, пожелео да мало признања добије и од оних до којих му је, ипак, стало. А њих нешто не можете купити идејама из издавачког мегахита под радним насловом „Опорезујте богаташе!“.

Треће и најважније: какви су ови нови Пикетијеви ставови, овај нови катехизис? Није лоше, морам да признам. Никада нисам сумњао у Пикетијево економско образовање, а они који га познају са докторских студија кажу да је бриљантне памети. Сад јој се и дозвао!

Идемо редом. Минималне наднице доводе до незапослености, а њихов раст је увећава, па стога расте и неједнакост. Зашто? Због одавно познатог економског феномена званог ценовна еластичност тражње, у овом случају за радом. Када се увећава цена рада, трошкови послодавца расту, а он се прилагођава и свој профит максимизује тако што отпушта све скупље раднике. Колико је снажна наведена узрочно-последична веза зависи од много фактора, а до информације о томе, отелотворене у коефицијенту ценовне еластичности, долази се емпиријским истраживањима. Незапосленост лоше утиче на неједнакост јер сиромашнији (они који имају искључиво радне дохотке) остају без примања. Тиме се увећава оно што економисти називају неједнакост пре опорезивања и трансфера. Дакле, слажем се са Пикетијем.

Прогресивно опорезивање, на први поглед, умањује неједнакост, ону после опорезивања и трансфера. Узима се богатим и даје сиромашним. Али, овај закључак може да завара. Због чега? Опет цитирам: „Уколико највећи део штедње формирају капиталисти (а Пикети каже да је тако, прим. Б.Б.) и уколико опорезујете приносе капитала, они ће онда мање инвестирати. То значи да ће се на дуги рок каматна стопа увећати (а тиме и неједнакост дохотка, прим. Б.Б.). Због тога бих оповргао неке предлоге да се умањи доходак капиталиста.“ Ко је ово рекао? Тачан одговор гласи – Џозеф Стиглиц (AlterNet, 3. јануар 2015)! Тако говори икона неолевичара када престане да се бави политиком и почне (здраворазумском) економијом. Узрочно-последична веза савршено разјашњена! Дакле, слажем се са Пикетијем. И са Стиглицом.

Излаз је, каже Пикети, у инвестирању у квалификације, инвестирању у школе. Тиме ће се, заиста, на дуги рок, увећањем радних доходака, умањити неједнакост. Дакле, слажем се са Пикетијем. Више волим термин људски капитал, али да не закерам.

Да додам пар ствари. Сматрам да је неједнакост опасна (по привредни раст, то је моја основна брига, не неједнакост) онда када је реч о неједнакости у третману и када она онемогућава да се ресурси увећавају и ефикасно употребљавају. Због тога је неједнакост у дохотку опасна уколико онемогућава инвестиције у људски капитал, нарочито оних најталентованијих. А овај проблем се решава другим механизмима, а не одузимањем од богатих да би се дало сиромашнима. Дâ се расправљати о детаљима, али за Србију је данас далеко битније да размотри због чега су резултати на ПИСА тесту углавном испод земаља премаца (можда и штрајк наставника име неке везе с тим), уместо да се бави тиме како неком одузети богатство или доходак.

Овим обавештавам неопикетијанце да сам, имајући у виду да се слажем са овим новим Пикетијем (ал’ је ревидир’о – свака му част), спреман да будем гост на њиховој оснивачкој скупштини. Ако ме се сете, сете!

*Професор Правног факултета Универзитета у Београду