Џејмс Браун има најбољу концертну плочу

Листа песама, квалитет свирке и звука, хемија међу музичарима на сцени, реакција публике, осећај за место и тренутак… све су то чиниоци без којих је немогуће замислити добар живи албум. Управо руководећи се тиме амерички магазин „Ролингстоун” је направио своју листу 50 најбољих лајв албума.

Иако је, по некима, немогуће ухватити магију концерта на носачу звука или слушаоцу дати осећај да је присуствовао баш тој свирци, могуће је начинити подвиг. То је пошло за руком куму соула Џејмсу Брауну, јер је његов албум „Live at the Apollo” из 1963. понео титулу најбоље концертне плоче свих времена.  

Међу десет најбољих је и сијетлски састав „Нирвана”, са лајв плочом „MTV Unplugged in New York” из 1994. Ни ова листа није могла да прође без Боба Дилана (албум „The Bootleg Series, Vol. 4: Bob Dylan Live 1966: The ’Royal Albert Hall Concert’”), а било је места и за мичигенски састав „MC5” и њихов деби из 1969. – „Kick Out the Jams”.

Исте године објављен је и живи албум „Live/Dead”, калифорнијског рок бенда „Грејтфул дед”, који је такође увршћен међу десет најбољих, као и „Alive!”, прва од седам лајв плоча састава „Кис” из 1975. године.

„Ролингстоунову” прву петорку отвара легендарни музичар, Би Би Кинг. Краљ блуза, који је својевремено свирао по 300 концерата годишње, снимио је на наступу у Чикагу 1965. плочу „Live at the Regal”. Овај албум прекретница је за Кингову каријеру, ван блуз оквира, а причало се да је баш ову плочу још један гитарски виртуоз, Ерик Клептон, пуштао пред сваки наступ.

Бенд „Ху”, који ће затворити овогодишњи „Гластонбери”, нашао се на четвртом месту са концертном плочом из 1970. године – „Live at Leeds”. Далтри, Таунзенд и компанија су овим лајв издањем освојили критику и публику, сложну у оцени да је „будућност рокенрола почела управо тад”. 
Филм „Ход по жици” покушао је да дочара и „стварање” култног издања „At Folsom Prison” (1968) америчког кантри хероја Џонија Кеша. „Баш на том месту је све за мене поново почело”, присећао се Кеш. Иако му наступи пред затвореницима нису били страни, овај, овековечен на плочи (треће место), није могао да дође у боље време. После година уметничког, али и приватног посртања, овај живи албум био је тријумф „човека у црном”.

У Кинговој плочи „Live at the Regal” нашли су инспирацију чланови „Алман брадерс бенда”, када су 1971. снимили плочу „At Fillmore East” у истоименом њујоршком клубу. Ова плоча, која је на другом месту, и данас је један од најтраженијих наслова из њиховог богатог каталога.

Иако су се издавачи оглушили о идеју снимања лајв албума, не сматрајући то довољно профитабилним, Џејмс Браун није одустајао. Највреднији човек у шоу-бизнису, како су га звали, лично је финансирао свој шоу у чувеном „Аполо театру” у Харлему. Упорност се исплатила, а иако плоча траје мање од 30 минута, она је доказ очаравајуће моћи Џејмса Брауна...

----------------------------------

Најбоље из седамдесетих

„Ролингстоунов” избор је прилично шаренолик – од албумa Дјука Елингтона и Френка Синатре, преко Џимија Хендрикса, „Рамонса” или Феле Кутија, до Донија Хатавеја и Арете Френклин, при чему је Нил Јанг је присутан са две плоче. Судећи по листи, најбољи лајв албуми снимљени су током седме деценије 20. века – има их више од 20 у овом избору.

Најстарији албум датира из 1953, „Jazz at Massey Hall”, „Квинтета”. Ту су и две плоче из новог миленијума, једна из 2003. „Лед цепелина” – „How the West Was Won”, а друга снимљена две године касније („Фиш” – „Уживо у Медисон сквер гардену”).

Ј. К.