Медијско несвесно

Код нас се ретко може срести особа која не мисли да су у нашем медијском простору – у електронским и писаним медијима – сувише заступљене потпуно небитне теме. Мењајући телевизијске канале, ретко налазимо емисије које не нуде површне, испразне и лагане теме. Гледамо како водитељи ћаскају са личностима чији нам допринос заједници није јасан. Свуда је превише музике, а премало смисаоних разговора. На радију се, поред музике и површних, повремено духовитих разговора водитеља са слушаоцима, веома ретко чује паметна и корисна емисија. Придружују се писани медији са сликама непознатих старлети и детаљима из њиховог живота. Пуни су бомбастичних наслова, иза којих нису текстови који их оправдавају.

Неки у томе виде манипулацију власти, која небитним садржајима замајава народ, следећи античку технику владања „хлеба и игара”. С друге стране, медији оправдавају своју програмску и уредничку политику борбом за опстанак на тржишту, гасећи популарне емисије које су се бавиле стварним проблемима, ширећи забавни програм.

Ако заиста медијска понуда одговара потражњи, део одговорности за медијске садржаје је на публици која тражи и прихвата такве садржаје.

Савремени начин живота је такав да најбољи део свог дана људи проводе борећи се да задрже своја радна места и послове. А када дођу кући, очекују да им медији пруже теме које ће их опустити и забавити. Доминантни однос према медијским садржајима више није спознајни, већ осећајни. Људи не желе да мисле, већ да осећају, и то да се осећају пријатно. Отуд и пренаглашена потреба за забавом.

Када је медијски садржај озбиљан, тема тешка, када дуже траје, када нема драме, људима постаје непријатно. Не желећи додатну непријатност, мењају канал, станицу или прескачу чланак. Зато медији који се баве заиста важним, озбиљним темама губе гледаност, слушаност и читаност. Борећи се за опстанак, медији улазе у све оштрију утакмицу удовољавања потребама публике за забавом.

Силе тржишне утакмице чине да медији угађају тако што селекционишу теме и прилагођавају садржаје. Ту су на делу сви механизми које је открила психоанализа, а које појединац користи несвесно да би се одбранио од негативних аспеката стварности и сачувао свој спокој. Иако не треба потценити утицај центара моћи и профита, политичке манипулације које утичу на ово, ипак се чини да се много тога у понашању медија одвија без плана и намере.

Треба прихватити да нас на наш захтев масовни медији третирају као децу жељну забаве. Свако ко жели да добро разуме свет у којем се крећемо треба активно да тражи информације, користећи алтернативне медије. Осећања не могу да замене мишљење, па ни онда када су веома пријатна.