Потера за чобанима

Ливада илити пашњак као радно место, углавном двократно радно време, удобан смештај, чист ваздух и домаћа храна, а уза све то и накнада од 200, 300 или чак 500 и више евра колико се у Србији нуди као плата чобанима (плус мобилни телефон!!!), изгледа да нису довољно примамљиви за незапослене, а радно способне људе. Зашто?
Потера за чобанима широм наше земље крене у пролеће, пред почетак овчарске сезоне, и траје скоро до октобра до када траје и паша, али одгајивачи оваца, без обзира на спремност да не штеде у плаћању, муку муче да нађу доброг и поузданог радника.

Примера ради, у сјеничком крају у току сезоне посла има најмање за десетак чобана. Становништво је углавном старије или домаћини који имају много пољопривредних послова а уз то и велика стада тако да не постижу све. Има и добростојећих кућа, где ће поштедети укућане и платити неког са стране да им чува овце, али – џаба. Тренутно је ангажован само један чобанин за чување 600 оваца за плату од 300 евра.

А посао чобанина је у овом крају помало специфичан: пашњаци су огромни и он је ту само да иде за овцама да их не би растерали вукови којих овде има као у резервату, објашњава Едиб Рахић, председник Удружења произвођача оваца Сјенице. Најважније је да стадо буде на броју, о чему брине сам чобанин јер нема помоћника, често ни шарпланинаца, јер у овом крају недостају одгајивачи паса.

Стада од 150 оваца, и већа, лети се пуштају на пашу око шест-седам сати, око подне се враћају кући и тада чобанин скоро до 16 сати има слободно време за ручак и одмор. У том периоду и овце леже тако да чобанин баш нема никакву обавезу. Поподневни излазак на пашњаке траје негде до осам сати увече и то је све у току једног радног дана.

Али, добри домаћини су и помало опрезни јер су се неки опекли пружајући све придошлом раднику из војвођанске равнице, прихватили га како треба, он то злоупотребио, покрао домаћина-послодавца за неких пет-шест хиљада евра и нестао.

Неки показатељи говоре да је бављене узгојем оваца врло исплатив, можда и најисплативији посао у данашње време. Кад се сведу рачунице, простор читаве рашке области има перспективу у овчарству, с тим што се морају укрупњавати и држати већа стада. Примера ради, ако се чува, рецимо, 200 оваца плоткиња, што је у овом крају лако извести јер храна може да се обезбеди на приватном поседу без закупа, како нам рече Едиб, може да се оствари фантастична зарада коју нема ниједан службеник.

Са оваквим стадом може да се планира: да се направи кућа, купи добар аутомобил и још штошта. Власници великих стада зараде и продајући јагњад, правећи сјенички сир и паприку у павлаци, тако да за много труда паре дођу са више страна.

На крају, можда ови подаци буду добар основ за размишљање или попуну чобанских радних места.