Ципеле за читав свет

Сигурно вам се дешавало да, иако поуздано знате који број обуће носите, нову ципелу или неку скупу фенси патику не можете да обујете ни помоћу разних трикова. У ери увоза свега и свачега, то није случај само са обућом из иностранства већ, како тврди Раде Јеверичић, дизајнер и моделар више од 40 година, и са производима из наших фабрика.
Разлог за то је, према речима овог стручњака, одсуство калибрације и стандардизације бројева већ дуги низ година, али и једног континуираног процеса дизајнирања, калупирања и израде обуће код нас. На то упозорава и нуди конкретне предлоге за помак у овој области сам Јеверичић, који је живот посветио борби за правилну стандардизацију у индустрији обуће, али и префињеном дизајну ових производа од праве коже.

Правећи велике колекције у Индустрији обуће Београд, где је дуго радио, добијао је многе награде (златне и сребрне кошуте) за мушку, женску и дечју обућу, још од времена када је дипломирао на Институту за кожу и обућу у Загребу, али никада искључиво за комплетан рад, од цртежа, преко модела до коначне ручно прављене рукотворине у најфинијој кожи. То му је успело тек после одласка у пензију и стварања сопственог студија за дизајн где је комплетирао читав процес – од идеје до ручно прављене ципеле.

Каже да је ручно израђена обућа по мери привилегија најбогатијих људи света који знају шта је добра и удобна ципела а воде рачуна и о здрављу, што је сада практично искључено због непостојања стандарда не само за увоз обуће већ и за производњу у домаћим фабрикама које томе придају мало значаја.

Раде Јеверичић је потпуно самостално покренуо студио пре неколико година обједињујући читав процес у којем је некада, у државним предузећима, радило десетине стручњака разних профила. Скупе машине за израду калупа и модела, затим компјутер са врхунским софтвером за дизајнирање свих врста обуће купио је од уштеђевине, отпремнине, и, уз синовљеву помоћ, покренуо читав посао. Само једна успешна и на светском тржишту доказана линија обуће може да поврати добар део средстава, али тешко је доћи до великих инвеститора који праве десетак или више модела нове колекције.

Индустријски дизајн и увоз јефтине обуће са Далеког истока уништили су нашу индустрију у којој је својевремено било запослено десетине хиљада радника. Ипак, Јеверичић верује да је прављење квалитетне обуће наша велика шанса јер свет се заситио јефтиних и нездравих модела па би ципеле од наше квалитетно штављене коже могле имати прођу у свету као и раније. Доказ за то је и читава серија "грубин" модела, ергономски и здравствено изузетне линије обуће за децу и старије, коју је дизајнирао и моделарски извео управо он.

А да се за остварење идеја треба борити и да стручност увек изађе на видело, доказује и овај вредни и предузимљиви човек који је тек у пензији стигао до сопственог студија, до посла који читав живот воли и посећеног сајта на коме показује своје замисли и инвентивност у једном наоко једноставном, а заправо врло захтевном занату.