Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Електронски ковчези за америчке тајне

Електронски ковчези за америчке тајне
Поред фиксног телефона у Овланој соби, Барак Обама користи побољшани „блекбери” телефон (Фото Ројтерс)

Шта ће Путин урадити са интернетом питање је које изазива пажњу откако је председник Русије прошле године рекао да је светска мрежа пројекат ЦИА, а мало касније најавио да ће изоловати руски интернет од остатка света. Као разлог навео је то што су друге земље почеле да га користе „не само за економске, него и за војне и политичке циљеве” и истакао да је информациона безбедност приоритет Русије.

Путин је прошле седмице потписао декрет којим ставља део националне мреже државних институција под посебне мере заштите. То, међутим, није почетак „дезинтеграције” интернета, како су многи страховали, већ покушај да се заштити комуникација државних органа.

Такве мере имају и друге земље, а колико су оне важне Американци су схватили недавно. Информација да су руски хакери прошле године дошли до дела комуникације Барака Обаме била је једна од најстроже чуваних тајни званичне истраге, све док „Њујорк тајмс” није објавио причу пре месец дана. Проваљена је преписка коју је Обама слао ван заштићене мреже. Наиме, комуникација Беле куће одвија се и преко „обичног” и преко строго заштићеног система. У овом другом је Обамин „блекбери”, који председник или један од његових помоћника стално носи. Бела кућа навела је да заштићена мрежа није компромитована и да хакери нису дошли ни до једне осетљиве информације.

Како пише амерички лист, многи високи функционери америчке администрације имају у канцеларији два компјутера, један је прикачен на суперзаштићену мрежу, а други је за информације које не спадају у домен строго поверљивих. Признају да у овај други систем често залутају и осетљиви подаци као што су распоред састанака, преписка са амбасадорима и дипломатама, дискусије о кадровским решењима и законима... Обамин јутарњи брифинг је обично усмен или на папиру, мада се понекад пише и на „ајпеду” повезаном на строго поверљиву мрежу.

Поменути инцидент десио се у време највеће напетости с Русијом око Крима и схваћен је толико озбиљно да су се званичници неколико недеља састајали свакодневно. Такође је отворио полемику о томе да ли је могуће до краја заштити председникову електронску комуникацију, посебно када напусти заштићене дигиталне зидине Беле куће. Мејлови су хаковани са налога људи с којима је председник комуницирао.

За Обаму као првог хај-тек америчког председника (ни Буш ни Клинтон нису користили електронску пошту) успех је што се изборио да задржи лични телефон са приступом интернету, јер се то сматра безбедносним ризиком. Добио је посебно ојачан „блекбери” без џи-пи-ес чипа и ограничену листу људи с којима може да размењује пошту.

Бела кућа, Стејт департмент, Пентагон и обавештајне агенције чувају најосетљивији материјал у систему који се зове „Џејвикс” (Jwics – Joint Worldwide Intelligence Communications System). У њему је и Обамин телефон и туда путују тајне унутар владе и између званичника који су добили зелено светло да виде строго поверљиве слике, текстове и графиконе. Нема доказа да је у нападу пробијен овај систем, којем је иначе Едвард Сноуден имао приступ.

Али ни ту се изгледа не крију највеће америчке тајне. Како је у једном интервјуу рекао Расел Тајс, узбуњивач обавештајне агенције НСА који је 2005. обелоданио да Бушова администрација прислушкује људе без судског налога, највеће америчке тајне налазе се у такозваном црном програму изузетно контролисаних информација (ECI – Exceptionally Controlled Information) и чувају се на посебним рачунарима. Њима Сноуден није могао да приступи, а и да јесте не би знао да „препозна дијаманте у гомили камења”, тврди Расел Тајс, јер су документа наводно сачувана у таквом облику да само неколицина људи може да их протумачи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.