Да ли смо заиста луд народ

Поштовани господине Рашковићу,
Вероватно Вам се нико откад сте изненада, пре више година, напустили земни живот није овако директно обратио, иако су вас многи због једне Ваше чувене изјаве цитирали, чешће у негативном него у позитивном контексту. Реч је о изјави да су Срби луд народ! Као угледан неуропсихијатар и оснивач Српске демократске странке сигурно сте имали добре разлоге кад сте, ако се добро сећам, пре дефинитивног напуштања политике или одмах потом, изрекли реченицу коју највећи део Срба није хтео ни да чује, јер су је доживели као Вашу издају и још једну сатанизацију, али овог пута од угледног аутора који се добро разуме у наш, српски менталитет.

Овај лични додатак "који се добро разуме у наш, српски менталитет" – нико није помињао, ваљда, због исто тако лудог времена у којем смо тада живели, или можда зато што су ретко сложни Срби тада одлучили да Вас дефинитивно пребришу и политички и људски? (Колико у томе има истине сведочи и податак да је ових сахарских јулских дана била петнаестогодишњица Ваше смрти, али то нико није нашао за сходно да обележи?).

На сву срећу, убрзо сте нас напустили, тако да нисте морали да слушате коментаре и објашњења Ваше изјаве: "Срби су луд народ." Као психијатар добро сте знали да Срби мисле да су најпаметнији, најталентованији (у неким стварима и јесу, али то није домен политике), да их цео свет не разуме, односно разуме, јер иначе не би сковали изреку: "Говори српски да те цео свет разуме"!?

Као што сигурно претпостављате (а можда и знате?), потпуно смо се изделили, и хоризонтално и вертикално. Сви бивши ју-народи имају своје признате државе, Срби се још боре да сачувају своју. Да, ово наше "балканско буре барута" много се територијално и политички променило, али антрополошки тешко да ће ускоро.

Не знам, можда бисте их и разумели. Десет година Срби су се "кували" у паклу сопствене душе – кад су престали да "разговарају" с оружјем, чекао их је још тежи разговор, разговор са сопственом душом и онима који се више никад неће вратити, били исте или неке друге вере. Остали су без пријатеља, приморани да се сами и физички и психички сналазе. Нећете веровати, али данас бисте били можда потребнији него онда кад сте били прави народни трибун. Срби из Ваших, из босанско-херцеговачких, али и србијанских крајева болују од очајања и депресије, али им ретко ко помаже, чак и кад заврше у болници.

Они који су колико-толико остали здрави лече се у новој "забави" и уз помоћ нових "богова". Не зову се ни Перун, ни Исус Христос, ни нови Јосип Броз или Милошевић. О проблемима Космета знају мање него међународни политичари. Што је још горе – уопште их и не занима. Сигурно се питате – па шта раде данас Срби?

Кратко речено, лудују на други начин и силно уживају у друштву новог "божанства". Зове се потрошачко лудило, а његови земаљски представници су: "Темпо", "Метро", "Идеа", "Меркур"... Они су увек отворени за јадну и гладну српску душу. А Срби, ко Срби! Сваки дан, било ујутру или касно увече, отимају се о метална колица и ко луди купују, најчешће, ситнице које им никад неће требати или ће им једнократно бити потребне и које за исте, а можда и мање паре могу набавити у самоуслузи поред свог стана. Али није "гушт" у томе.

Поменути мегамаркети замена су за изгубљена пријатељства и за сва незадовољства. Лажна нада коју пружају свим тим ојађеним Србима, одакле се често враћају само с кесицом тоалет-папира, то је онај ужас или сажаљиво разумевање кад сте пре више од деценије разочарано изрекли: "Срби су луд народ."

Лека сигурно има, али тешко је с овима који свом народу приређују овакве бесплатне мегазабаве у мегамаркетима. Да ли смо ми заиста луд народ?

Било да је Ваша изјава изречена из дубоке спознаје нашег народног менталитета, или жаргонски, из миља, у којој се очинска брига преплиће с резигнацијом, она ништа није изгубила на свом значају, још више као опомена, не само нашем народу, већ пре свега онима који га воде.