Постање као стрип

Чачак – За књижевника Миленка Пајића речено је да је "најавангарднији и најиновативнији међу српским писцима и уметницима; његова бујна креативност преноси се на читаоце, али веома често захвата, покреће и инспирише и његове савременике да и сами истражују језик, форму и медије". Пројектима подстицајно делује на млађе колеге, његова "банка идеја" јесте неисцрпно извориште и полазиште за нове стваралачке авантуре.
Објавио је више од двадесет књига, заступљен је у десет антологија, приредио једанаест самосталних изложби, добио десетину значајних награда за књижевно и за ликовно стваралаштво...

Занимљиво је да су издавачима постали привлачни и Пајићеви рани радови из области проширених медија и стрипа. Прошле године појавила се публикација под енигматичним насловом: "ШУПА: алманах самиздата" у којој почасно место и највише простора заузима Пајићев "фанзин" из седамдесетих прошлог века – "Билтен аутора". Пре неколико дана исти издавач – "Академика", Ужице, и исти уредник, Милојко Кнежевић – објавио је луксузно опремљену монографију "Студио за нови стрип", посвећену експериментима и графичким истраживањима Миленка Пајића и Владимира Дуњића.

Афирмисани сте књижевник, прозаиста и приповедач. Откуда интересовање за друге уметничке медије, па и за стрип ?

Ти моји концептуални радови, па и стрип, део су пређеног пута, развоја и сазревања. Уосталом, не може се све сабити у текст, нема ни потребе. Постоје и други начини, бројни језици, медији, системи, технологије. Као што је Михаил Булгаков казао да рукописи не горе, тако се нису изгубили нити су заборављени моји рани радови, цртежи, скице и колажи. Табле хамера су пожутеле, понегде је пробио лепак, али све је на свом месту и јасно као што је увек било. У младости сам, наравно, писао песме, много експериментисао, смишљао дешавања... И сам се чудим и радујем да се после толико времена појављују књиге са тим раним радовима. Те ствари изгледају свеже и актуелно, као да су јуче створене. И, што је најлепше, привлаче пажњу младих људи, инспиришу нове ауторе.

За стрипом, углавном, путује суд да је реч о лакшој забави?

Владимир Дуњић и ја посматрали смо стрип као озбиљан, слојевит уметнички простор. Опробали смо његове оквире, задајући озбиљне теме. Тако смо показали и доказали да стрип не мора да служи само за лаку забаву, него да му је семантичка и идејна носивост много већа него што се раније мислило.

Усудили сте се да уз помоћ стрипа обрадите чак и библијске теме?

Једно од најбољих дела "Студија за нови стрип" је "Постање 1-7". Библијска прича о стварању света вечита је тема и инспирација уметника у прошлим и будућим временима. У једном срећном трену надахнућа схватио сам да је ову причу могуће испричати и веома сведеним графичким језиком, помоћу црних и белих површина, испрекиданих и непрекинутих линија. Специјално за ову прилику "Постање" је реконструисано уз помоћ компјутера, јер је оригинал негде загубљен... Творац је решио да одвоји светлост од таме, воду од воде, добро од зла. То се може исказати чистим графичким језиком; овај стрип може разумети свако ко иоле пажљиво мотри ствари око себе. Није неопходно да говоримо истим језиком. Довољно је да се удубимо у низ једноставних слика.

Осим "Студија за нови стрип" имали сте још неколико "предузећа"?

Предузећа или велики пројекти били су још "Билтен аутора", "Распис", галерија плаката "Електра"... Рани период оставио је трага и на дела која сам касније стварао. Књига "Пут у Вавилон" (Просвета, 1992) може се узети и као први српски концептуални роман. И на другим местима у мојим романима и приповеткама могу се препознати утицаји и исијавања оног покретачког и инспиративног језгра, зачетог у раним радовима. Тако, на пример, прича "Историја Царства, верзије" (Станица прича Пожега, Народна књига 2002), сачињена из фрагмената једне стварне историје Византије, може се схватити као чист концепт спроведен у тексту.

Шта ускоро можемо очекивати из Ваше радионице, која дела?

Могу да најавим бар два наслова. Ускоро ће се код Завода за уџбенике и наставна средства из Београда појавити једна моја књига за децу. Ради се о причама из детињства Марка Краљевића. О томе како се будући јунак понашао кад је био дете, млади читаоци сазнаће у богато илустрованој књизи под насловом "Мали Марко". У припреми је и моја књига колумни о језику – "Српски с муком" – коју ће објавити "Београдска књига". Наравно, то није све. Биће још много потпуно нових ствари, заокрета, изненађења. Али, о том, потом.

-----------------------------------------------------------

Студио

"Студио за нови стрип" (1975–1980) основали су Миленко Пајић, књижевник, и Владимир Дуњић, сликар. Студио је радове излагао у више галерија Србије и СФРЈ, поједине табле штампане су у часописима, а главна дела ове радионице јесу "Постање", "Мапа царства", "Рат са ждраловима", "Картотека Алеф".

– Оно најважније што је "Студио" постигао јесте теоријско и практично утемељење стрипа као знаковне и језичке структуре која је оспособљена за комуникацију са конзументом. Утврђено је да се језик стрипа заснива на апсолутно чистом графизму. Уз помоћ блиских уметничких медијума, књижевности, текста, ликовне уметности, стрип је обогатио своју знаковност тако да се може бавити и врло сложеним темама, поезијом и филозофијом. Предстоји велики посао скидања застареле хипотеке са стрипа, коју чине малограђански укус и кич, и његово извођење са маргине и фокусирање у центар уметничких и културних збивања – каже Миленко Пајић.