И Туђман утицао на регионалну кошаркашку лигу

Председник Црвене звезде Небојша Човић надовезује се на изјаве Боре Станковића и Предрага Богосављева у прекјучерашњем броју „Политике”, намеравајући да укаже на важне детаље око настанка регионалне кошаркашке лиге. Као некадашњи председник Кошаркашког савеза Југославије (КСЈ) врло добро познаје обојицу и потврђује да српски предлог за покретање шампионата на просторима бивше Југославије није добио политичку подршку, али наглашава и да би све што се догодило требало сагледати у ширем контексту...

– Професор Радомир Шапер ми је током 1997. и 1998. изложио идеју за формирање регионалне кошаркашке лиге на простору бивше Југославије, јер је то била једна од најбољих лига у Европи пре распада Југославије. Чак је био урађен мали пројекат који је прослеђен господину Бори Станковићу, у то време генералном секретару Фибе. Сматрали смо да је то добра идеја. Међутим, наишли смо на огроман отпор Хрвата, тачније њиховог олимпијског комитета, чији председник, господин Антун Врдољак, није желео то да подржи. Толико о томе да се зна чија је то идеја била – говори Човић.

Остало је нешто више од недељу дана до заседања Извршног комитета Светске кошаркашке федерације (Фиба) у Женеви (18. и 19. јун), после чега би требало да се зна каква је судбина националних првенстава на простору Југославије, али и шта ће бити са регионалном АБА лигом, коју Фиба однедавно не признаје. Док се широм региона расправља о томе да ли је та лига за протеклих 14 година, колико постоји, донела више користи или штете српској, хрватској и словеначкој кошарци, Човић говори да је све могло да буде другачије да је прихваћен српски концепт тог такмичења, који је постојао две године пре но што је оно основано у Љубљани (2001). Председника Звезде смо замолили да објасни како се вратио у КСЈ и учествовао у важним одлукама у то време...

– Одмах након демократских промена 5. октобра 2000. године, некакав кризни штаб је покушао да заузме КСЈ. Тада ме је назвао Предраг Богосављев, тада генерални секретар КСЈ, у договору с председником КСЈ Жељком Церовићем. Замолили су ме да им помогнем да зауставе те типове који су упали у савез. Послао сам обезбеђење и избацили смо тај самозвани кризни штаб наглавачке из КСЈ. Након тога сам као потпредседник Владе Републике Србије имао директно задужење да помогнем КСЈ, што сам и учинио. КСЈ се тада налазио у тешкој ситуацији, јер на Олимпијским играма у Сиднеју нисмо постигли успех. Одржано је много састанака код мене у кабинету Владе и у КСЈ. У то време нисам био ни на једној функцији у КСЈ, али сам успео да им значајно помогнем, наравно, уз помоћ Владе. Обезбеђена је финансијска помоћ за 2001, 2002. и 2003. годину, дате гаранције за довођење врхунског тренера, господина Светислава Пешића. Остварили смо изузетан резултат на Европском првенству у Турској 2001. и на Светском шампионату у САД 2002, освојивши оба пута злато. Жао ми је што је Пешић отишао стицајем разних ружних околности и што смо 2003. године у Шведској доживели неуспех. Тај неуспех не бих анализирао, како не бих поново био погрешно протумачен.

Човић каже да је у једном тренутку свима била занимљива идеја Радомира Шапера (1925–1998), који је деценијама био заштитни знак Првенства СФРЈ, вероватно најјаче домаће лиге Европе седамдесетих и осамдесетих, али је имао огроман утицај и као дугогодишњи председник Техничке комисије Фибе. Шапер је у међувремену преминуо, али су за његов пројекат о регионалној лиги знали и у Женеви (седиште Фибе) и у свим националним савезима земаља с простора некадашње Југославије.

– Године 2001. појавила се наводна идеја да регионалну лигу формира шест приватних лица: Радован Лорбек, Роман Лисац, Змаго Сагадин, Јосип Билић, Божо Миличевић и Данко Радић. Они су рекли да имају подршку КК Олимпија – тада је Лорбек, чини ми се, био председник Олимпије; затим Цибоне – тада је председник Цибоне био Божо Миличевић; а добили су и подршку Босне. Та три клуба су ушла у фирму „Сидро д. о. о.” са по 20 одсто оснивачког капитала, а потом им се прикључила Будућност са 20 одсто власничког удела. КСЈ у то време, руководећи се очигледно само искрено спортским мотивима, није предузео никакве санкције према Будућности. Мислим да су људи у КСЈ сматрали да је реч о изворној идеји професора Шапера и зато се родила регионална лига која се прво звала Јадранска, а затим АБА лига.

Први човек Црвене звезде Небојша Човић, који је у то време био на челу ФМП-а из Железника, каже да се на тај начин превазишао недостатак политичке подршке регионалном такмичењу из хрватске власти кад се појавио такав предлог из Београда:

– Тако је превазиђен почетни проблем који бих назвао „фактором Врдољак” или можда боље „фактором Туђман” (Врдољак је био један од најближих сарадника и пријатеља некадашњег председника Хрватске – прим. аут), који су сматрали да је предлог професора Шапера преурањен. Немам доказе, али знам да су прве понуде регионалне лиге за српске клубове ишле ка Партизану. Чини ми се да се нису договорили око финансија. Након тога је Црвена звезда ушла у Јадранску лигу, а потом су ушли ФМП и Хемофарм. Када је потписан споразум између Фиба Европе и Евролиге, придружио се и Партизан, јер је тадашњи Фибин концепт Супролиге доживео пропаст. Нико никога није терао, након споразума између Фибе и Евролиге, којим је Фиба пренела овлашћења на Евролигу да организује, управља и руководи такмичењима у Евролиги и Еврокупу, више није било алтернатива нити је било потребе да неко некога тера да иде у Јадранску лигу.

Човић је желео да дода и ово:

– Поносим се тиме што сам помогао КСЈ 2001. и 2002. године и увек се с радошћу сећам сарадње и са Церовићем и са Богосављевом. Мислим да смо направили сјајан резултат. Што се тиче регионалне лиге, желео сам овом приликом само да објасним како је заживела на простору Југославије. Надам се да ће одолети садашњим искушењима и наставити да постоји, али у другачијем власничком и управљачком формату.