Козметички исплатив расизам

Суд у Француској недавно је осудио козметичку компанију "Лореал" због расне дискриминације на казну од 30.000 евра. Како преноси дневни лист "Гардијан", менаџери овог козметичког гиганта нису желели да ангажују Францускиње афричког или азијског порекла у својој кампањи за промоцију шампона. У земљи у којој је број становника са неевропским коренима веома велики, ова одлука није могла да прође незапажено. Лавина је покренута. Преиспитује се мултикултуралност, толеранција, превласт белих људи и трка за профитом због које се не застаје ни код препона као што су једнакост и поштовање свих људи без обзира на боју коже.
Француска фирма је прва компанија у индустрији лепоте која ће сносити последице за очигледну расистичку политику пословања. Како је дошло до овога?

"Лореал " је тражио промоторке које би по супермаркетима рекламирале шампоне и делиле узорке. Кристин Касан, запослена у агенцији која је регрутовала промоторке за рекламирање "гарнијер" шампона, ("Гарнијер" је део "Лореал" империје) на суђењу је казала да је француски козметички гигант тражио да запосли белкиње. Када је она, ипак, пред шефове извела неколико тамнопутих кандидаткиња, претпостављени су јој рекли да то не долази у обзир. Њена колегиница има слична искуства. Сведочи да послодавци и не разматрају девојке са алжирским, мароканским или туниским именима.

Истраживања су показала да у кампањама неких других компанија 40 одсто жена је афричког, индијског или кинеског порекла, али "Лореал" је ангажовао само четири одсто жена неевропских корена.

Организација СОС Расизам, која је тужила "Лореал", истиче да свуда у Француској постоји расистичка политика запошљавања. Семјуал Томас, члан поменуте организације, поздравља пресуду француског суда. Важно је да економски интерес не буде испред закона и правде, поручује Томас. А дискриминација је, наравно, законом забрањена. "Лореал" је кажњен зато што се због добре прође својих производа на тржишту оглушио о закон.

Зашто је менаџменту ове фирме толико стало да баш беле жене промовишу њихове производе? Зато што је њихова циљна група управо белкиња која може себи да приушти скупоцену бочицу шампона, док Африканка и Азијаткиња, живећи у западном друштву, стално слуша да су само белкиње стварно лепе и пожељне.

Економија учи да се пре упуштања у рекламирање било које робе, мора тачно знати коме се производ нуди и како допрети до срца и новчаника потрошача. Претпоставља се да Францускиње европског порекла имају дубљи џеп од имигранткиња и да су оне главна мета. Такође, пошло се од тога да црнкиња не може препоручити шампон белој жени, јер јој се неће веровати. Она, према њиховим мерилима, није ни лепа ни убедљива.

Шта се може закључити из случаја "Лореал"? Да црнкиње не продају добро козметику, и да их зато не треба запошљавати? Да ли над овим треба да се запитају сви чланови друштва, а посебно жене, и да размисле шта им се све сервира као идеал лепоте, по цену нетрпељивости и мржње према различитостима. Можда је овај упитник највећа вредност пресуде француског суда? Сума од 30.000 евра којом су кажњени индустријалци вероватно није довољно јак ударац штапом преко руку "Лореала". Профит стечен на расистичким коренима далеко је већи.

--------------------------------------------------------------------------

Стална трка за лепотом

Звезда водиља индустрије "завођења" јесте постављање тако високих идеала који се никада не могу постићи, али се на њима мора непрестано радити. Како то изгледа у пракси? Жена мора да набави један производ, па други, па трећи и тако унедоглед, јер ниједан део њеног тела није савршен, а требало би да буде. "Лореал" је 2000. године затражио да његове промоторке обавезно буду старости од 18. до 22. године, да носе величину између 38 и 42 и да буду ПБЦ (плаво, бело, црвено) девојке  – оне које репрезентују француску заставу сачињену од белих, плавих и црвених пруга. А то свакако не може бити, сматрају они, дошљакиња афричког или азијског порекла, већ Францускиња са провереним аристократским коренима и порцуланским теном који одлично пролази на тржишту сваке робе.