Странци селектори су нас упропастили

Од нашег извештача

Копенхаген – Неко је после Мондијала у Немачкој рекао ,,правићемо овог доброг човека од блата”. Да ли је погрешио закључите сами, тек остаје за сва времена уписано да је Илија Петковић био селектор који је репрезентацију Србије и Црне Горе одвео на Светско првенство са само једним примљеним голом у квалификацијама. У Немачкој је национални тим доживео крах, а селектор нам је још тада наговестио тешке дане за наш фудбал који су стигли четири године касније, после наредног Мондијала у Јужној Aфрици... Ни тада се као ни данас, Петковић није либио да каже све што мисли.

Данас је саветник у ФС Србије. О нашем фудбалу и проблемима могао би да прича данима...

Рекли сте по повратку са Мондијала 2006. да ћемо тек да се суочимо са правим фудбалским проблемима. Да ли је Илија Петковић визионар, пророк или је на својој кожи осетио оно што је друге касније задесило?

– Имали смо у једном тренутку кризу у којој смо мислили да ће све да нам направи неко други, а не ми. И почели смо да лутамо. Први је почео да лута председник који је тада водио савез довођењем Клементеа. Онда смо имали једну срећу да је репрезентацију преузео Антић који је мађионичарским потезима склопио коцкице. Имао је и срећу да су на врхунцу каријера били мали Красић, Јовановић... Имао је склоп играча који су из утакмице у утакмицу одушевљавали све до одласка на СП,  исто као и ја. Мислећи да ће летети све што има крила, тако смо и ми у Африци поверовали да ћемо бити први, да никаквих проблема нема, да је Антић  свемогућ, међутим, суочили смо се са чињеницом да и други имају јаке репрезентације...

Чињеница је да су и Клементе и Адвокат призната светска имена, како је могуће да нису успели?

– Сиротиња код богатог може да ради, а да ли може богат код сиротиње, то је велико питање!? Мимоишли су се са својим жељама и нашим захтевима... Једно је кад ми идемо негде да радимо, а друго је кад странци долазе код нас. Смета им и кад се аутобус поквари. Велика је разлика у прилазу са чиме ми располажемо. Они су од онога што ми имамо требали да нас направе срећним.

Између Клементеа и Адвоката било је на клупи Србије и Срба који се нису снашли као пре њих Петковић и Антић?

– То је цена тога. Мислили смо да наши не ваљају, па смо довели ове. Руководство савеза је мислило све најбоље и да ће доласком тих људи бити направљено нешто боље у нашем фудбалу. Међутим, тешко ћете наћи Енглеза или Холанђанина, осим ако није доктор, да ради у Намибији или у Арабији. Чак ни тренера њихових нема.

Откуд толики дисбаланс између младих селекција које традиционално имају успехе и ,,А” тима коме је највеће достигнуће повремени одлазак на Мондијал?

– Ја видим да су ови играчи изузетно добри момци и не би требало ја о томе да причам него они...

Кад бисте поново водили репрезентацију на Мондијал у Немачку, шта бисте променили?

– Ееее... променио бих доста ствари. Мада, мислим да смо тада били и намештени из ,,госпођиног шешира” кад су нас ставили у посебну зделу придодату Аргентини, Холандији и Обали Слоноваче. Можда су се преплашили пошто смо били много јаки у квалификацијама да ћемо бити прваци света... Били су ту многи. Бекенбауер међу њима...

Има ли излаза из зачараног круга српског фудбалског безнађа?

– У свему, па и у фудбалу је потребно стрпљење. Нико није поставио питање каква нам је лига и зашто нема ниједног играча из домаће лиге у репрезентацији...

Савез инсистира на рефлекторима, а Србија нема терене, трибине, наравно, ни квалитетне фудбалере?

– То је егоизам клубова. Клуб хоће да има рефлекторе, а нема ништа друго. Ми смо играли 60 година без рефлектора. И ништа нам није фалило. Играли смо зими и лети на 40 степени, поливали се водом, тада нам чак ни воду нису обезбеђивали за освежење... Мало лимуна и шећера и идеш даље. Наравно, времена се мењају, али.... Данас сви хоће и терен да им се прави, главни, помоћни, рефлекторе, навалили су на савез. Раније нису знали где је савез. Клубови су добро финансијски стајали, продавали су играче, тада се нико није јављао савезу да упита нешто... Тек сада кад нема – музи, музи, само, докле ће та крава да издржи, то је питање?! Није савез крава музара која може да подмири све.

Зоран Стојадиновић

-----------------------------------------

Толе има душу и срце

Никад Илија Петковић ни о коме није рекао ружну реч. Ретко и хвали, али, о председнику ФСС Томиславу Караџићу ипак говори у суперлативу:

– Толе је последњи фудбалски Мохиканац. Један од председника који има душу и срце фудбалску. И где год могу – то апострофирам, али не зато што сам овде уз репрезентацију него што га добро познајем, а да бисте о некоме уопште причали морате пре свега добро да га познајете . истиче Петковић.

-----------------------------------------

Знао сам све о играчима као да сам радио у СУП-у

Да ли сте као селектор имали проблем са репрезентативцима који по доласку на припреме уствари желе мало да се релаксирају у проводу?

– Јесам. То не могу да кријем. Чак сам имао и пријаве ујутру шта су радили претходне ноћи. Имао сам све на столу као да сам радио у савезном СУП-у. Знао сам тачно где се који играч кретао, али паметан селектор мора да види да ли то њихово кретање утиче на атмосферу, на однос на тренинзима према обавезама и саиграчима... Некад селектор мора да види нешто, а некад да не види ништа. То је посао селектора – а не да ствара. Тренингом се дође до форме – уверава Петковић....

-----------------------------------------

Менаџери вребају децу као соколови - тиће

У ситуацији смо да менаџери одводе из Србије у свет све млађе и млађе фудбалере?

– Јањичари! Немојте се чудити, тако је, одвуку их веома младе... То је атмосфера у којој се живи тамо и у којој се овде живи. Вребају их као соколови тиће.