Када ће орлови постати орлићи

У једној недељи Србија је добила светске прваке у селекцији играча до 20 година, али и изгубила шансе да се у сениорској категорији пласира на Европско првенство које се одржава 2016. у Француској. То је треће велико такмичење које А тим Србије пропушта, мада се и на два претходна на којима је учествовао није прославио. У Јужној Африци 2010. нисмо прошли групу, а светски шампионат у Немачкој 2006. завршили смо после понижавајућег пораза од Аргентине – 6:0.

Нема сумње да Србија „производи” добре играче, али после млађих категорија, у којима се праве успеси, фудбалери се често „изгубе” у сениорској конкуренцији.

У протеклој деценији Србија је у два наврата била вицешампион Европе, али тај успех никада није поновљен у сениорској категорији.

Максимовић постиже гол за титулу првака света до 20 година Фото Фифа 

Многи играчи са тих шампионата направили су завидне интернационалне каријере и чине окосницу садашње репрезентације. О њиховом квалитету довољно говори то што играју у клубовима попут Челсија, Ливерпула, Манчестер ситија, Шалкеа, Роме... Свој квалитет су потврдили на међународној сцени, у најјачим лигама света, али тај свој таленат и умеће никада нису претворили у успех А тима Србије.

Које би проблеме у српском фудбалу требало решити да би се створили предуслови за понављање јучерашњег успеха и у сениорској категорији?

Одговорност ФСС: Фудбалски савез Србије (ФСС), као кровна организација српског фудбала, ниједном није преузео одговорност за неуспехе А репрезентације, али ни за целокупно стање у којем се налази најпопуларнији спорт. У исто време, челници Савеза нису се либили да преузму заслуге за успехе у млађим категоријама.

Ни председник ФСС Томислав Караџић ниједном није на себе преузео одговорност због лоших резултата А репрезентације, а покушавао је да успесима млађих селекција скрене пажњу са проблема у тој организацији. Замера му се и то што је Савез морао да плати велико обештећење Мирославу Ђукићу и Радомиру Антићу.

После последњег пораза у Данској, Караџић је изјавио: „Невероватно је шта се догађа, као да нам је и бог окренуо леђа”. Многи су после тога цинично приметили да су „фудбалери и богу видели леђа, али да Караџићу још нису”.

Недостатак одговарајуће „опозиције”: Додатни проблем јесте у недостатку „опозиције” која би убедила јавност да нема лични интерес у ФСС, већ да жели што бољи развој српског фудбала. „Опозиција” није успела да обезбеди ни ширу подршку. Ту се пре свега мисли на подршку бивших истакнутих фудбалера који су се претходних година држали подаље од српског фудбала.

Већ неколико година траје „рат” између Караџића и опозиције, коју предводи Црвена звезда. Они су Караџића оптуживали за намештање утакмица и фаворизовање Партизана и више пута га позивали да поднесе оставку. Председник Савеза дуго је одолевао притисцима, а недавно је најавио да би у јулу могла бити одржана ванредна седница на којој би једна од тачака дневног реда били избори на свим нивоима у тој организацији.

Они који су блиски Караџићу тврде, с друге стране, да је председник ФСС помогао једнако свим клубовима и да се борио да заустави пропадање српског фудбала. Тврде и да је често знао да помогне Звезди (која га највише оптужује), пре свега финансијски. Исти извори наводе да „опозиција” намерно оптужује Караџића, јер је то „најлакши начин да се прикрију сопствени лоши резултати”.

Не постоји јасна стратегија: Челни људи нашег фудбала ниједном се нису изјаснили шта им је циљ. Да ли је то подмлађивање А репрезентације или пласман на неко велико такмичење. Када је Синиша Михајловић постављен за селектора, план је био да се национални тим пласира на Мундијал у Бразилу. Међутим, када је репрезентација лоше стартовала, одмах је за циљ постављено подмлађивање репрезентације. Досадашњи селектори углавном су покушавали да остваре оба циља, а на крају нису успели ниједан.

Честе промене селектора: Репрезентација Србије од осамостаљења, пре девет година, променила је чак осам селектора. Недавни противник А селекције Србије – Данска – ангажовала је селектора Мортена Олсена 2000. године и он и даље предводи њихов национални тим. Сматра се да је за уиграност једне екипе једна од најбитнијих ствари континуитет у раду тренера.

Одлазак младих играча: Већина наших фудбалера рано напушта домаће клубове и одлази у иностранство. Сматра се да је Србија трећа земља у свету по броју фудбалера које је „извезла” у иностранство.

То је довело до чињенице да сада ниједна екипа не може да се уигра, јер ретко који клуб може да задржи тим на окупу дуже од годину дана. Додатни проблем за младе таленте јесте и то што није велики број оних који успевају да направе добру каријеру. Већина игра у неким лошијим лигама или се после одређеног времена враћа у домаће клубове. Међутим, већина клубова приморана је на овај потез јер се финансирају искључиво од продаје играча. С друге стране, страним клубовима то је само део прихода, док им већину новца доносе спонзорски уговори и приходи од улазница.

Менаџери: За фудбалске менаџере једни су тврдили да су „највеће зло” српског фудбала и „модерни робовласници”, док су други на њих гледали као на „спасиоце” из тешке финансијске ситуације. Осим што су незаобилазни када је продаја играча у питању, све више се прича да менаџери састављају тимове клубовима из нашег шампионата. Према тим причама, талентовани фудбалери не могу да добију праву шансу наспрам оних који имају подршку менаџера, али се нико никад није усудио да јавно прича о том проблему.

Сумња у намештање утакмица: Годинама се прича да су поједине утакмице домаћег шампионата намештене, али до сада није било ниједног доказа за то. Недавно је Унија европских фудбалских асоцијација (Уефа) објавила да истражује утакмице Јелен суперлиге и Прве лиге Србије, а да Интерпол и Европол прикупљају доказе које ће предати српском тужилаштву. Још нема званичне потврде које су утакмице под сумњом, а никада нико није презентовао ниједан валидан доказ да постоји намештање утакмица који би било потврђен од стране суда.

Мало бивших играча у Савезу: Осим Сава Милошевића, који је задужен за бригу о репрезентативним селекцијама, и Ивана Ћурковића, потпредседника Савеза, у највишим органима ФСС мало је истакнутих бивших фудбалера на кључним функцијама. Пре осам година Зоран Мирковић је изабран за директора А и младе репрезентације, али је убрзо напустио Савез, „због професионалног неслагања и покушаја наметања начина рада који се коси с мојим људским и пословним принципима”.

Драган Џајић је пре седам година постављен за спортског директора свих репрезентативних селекција. Неколико дана после тога ухапшен је због оптужби да је незаконито присвојио новац од трансфера Горана Друлића у шпанску Сарагосу док је био на челу Звезде. Одлуком председника Србије Томислава Николића је аболиран, чиме је завршен поступак против њега који је трајао око четири године.

Фудбалске савезе Хрватске и Црне Горе воде бивши асови тих земаља Давор Шукер и Дејан Савићевић, а такви примери забележени су широм света.

Лоша инфраструктура: Већина стадиона на којима се играју утакмице домаћег шампионата налази се у лошем стању. Чак и објекти Црвене звезде и Партизана једва задовољавају стандарде Уефе. Фудбалери Рада, Вождовца и ОФК Београда годинама утакмице високог ризика не играју на Бањици, Вождовцу и на Карабурми јер су њихови стадиони неадекватни, небезбедни или руинирани.

Хулигани: У последње време на утакмицама домаћих клубова и репрезентације све чешће су у првом плану хулигани, а све мање играчи. Последњи „вечити” дерби између Црвене звезде и Партизана каснио је због нереда навијача, а држава и фудбалски органи годинама не могу да реше овај проблем.

Лош квалитет такмичења: Српски шампионат налази се на 27. месту на Уефиној ранг-листи, а због тога наши клубови све раније почињу такмичење у Европи. Ове сезоне Звезда, Чукарички и Војводина почеће квалификације за Лигу Европе у првом колу (2. јула), а Партизан ће покушати да се домогне Лиге шампиона од друге рунде. То се одразило и на број гледалаца, којих је на стадионима све мање. Раније се веровало да ће уз јаке клубове, попут Партизана и Звезде, и остали тимови подићи квалитет, али је било обрнуто. Партизан и Звезда из године у годину постајали су све слабији и слабији.

Омладинске школе: Да Србија има квалитетне омладинске школе потврдило се сада када смо освојили злато. Као пример да постоје потешкоће у стварању квалитетнијих младих фудбалера често се спомиње Црвена звезда. После генерације рођене 1984. године, у којој су играли Бошко Јанковић, Душан Баста, Дејан Миловановић, Марко Перовић... све до садашњих првотимаца Луке Јовића, Михаила Ристића, Марка Грујића, Звезда је „створила” ретко ког играча који је имао запажену улогу у репрезентацији или је направио успех на међународној сцени.

У првој постави Србије против Данске била су само двојица фудбалера који су играли у сениорском тиму Звезде – Владимир Стојковић и Никола Максимовић. С тим што је Максимовић поникао у Слободи из Ужица и у Звезди је играо само једну сезону.

У омладинској репрезентацији која је сада постала првак света има четворица актуелних играча Звезде, од којих су двојица голмани. Многи би рекли, сасвим довољно за почетак опоравка ове омладинске школе.

Начин финансирања клубова: Финансирање клубова није транспарентно, тако да није познато како клубови долазе до новца који им служи за функционисање клуба, као и шта се дешава с парама наплаћеним од трансфера играча. Додатни проблем су велики дугови које имају Црвена звезда, Партизан, али и остали клубови. И поред тих дугова, фудбал се сматра спортом у којем има највише новца.

Утицај политичара: Многи као један од проблема виде и то што су у управним одборима наших клубова политичари. То није нова појава јер је готово од оснивања садашњих фудбалских клубова у клубовима било политичких личности. Тако је од 1945. године. Најсвежији су примери Бранка Ружића у Партизану (СПС), Петра Шкундрића и Александра Антића у Црвеној звезди (СПС). Садашњи генерални директор Партизана Милош Вазура (СНС) био је помоћник министра правде Николе Селаковића, а потпредседник Звезде Ивица Тончев (СПС) био је саветник тадашњег премијера Ивице Дачића. Расим Љајић (СДПС) је годинама био потпредседник Партизана, а сада је почасни председник Новог Пазара. Ивица Дачић некада је био председник Палилулца. Потпредседник Звезде Славиша Кокеза је близак СНС-у.

Политичари тврде да су они у клубовима како би донели новац, али и спречили криминалне радње.

Приватизација: Министар омладине и спорта Вања Удовичић најавио је да ће спортски клубови бити приватизовани у наредне две године. Ова тема изазвала је доста дискусија претходних година јер су наводно Звезда и Партизан, који су добијали највише новца од државе, против тога. Проблем представља што се не зна ко су власници клубова, па самим тим ни ко је одговоран за стање у њима.

Пример добре приватизације јесте Чукарички, који је пре три и по године, када га је купио Драган Обрадовић, био пред гашењем. Клуб сада нема дуговања, а пре неколико недеља освојио је први трофеј у историји (Куп Србије).

Катарина Ивановић

-----------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Наши делују распевано на терену. Само док се интонира химна.

• Чим, у нашем фудбалу, омладинска радна акција изгради пругу, корумпирани маторци је минирају.

• Наши извозни адути су аутомобили и фудбалери. Прве правимо у фабричким халама, а други су домаћа радиност.

• Европске судије нам прете јер симулирамо – фудбал.

• Наши навијачи немају емоције за љубав према свом клубу. Потроше их на мржњу према противнику.

• Ми јесмо европски Бразилци. Али, само кад играмо за стране клубове.

• Ако је један Тома на челу државе, па не мора други Тома да буде на челу ФСС. Сачувајмо барем фудбал.

• Наши врхунски клубови нису ни трећа европска лига, већ европски подсавез.

• Кад се приватизују клубови, власници ће прво да отпусте – фудбалере.

• Српски фудбал ће оздравити кад већина функционера буде смештена у посебан казнени простор.

Драгутин Минић