Резолуција неповерења

Сваке године у ово време, пред обележавање великог злочина у Сребреници, појачавају се тензије у БиХ, јачају притисци на Републику Српску, а све то још више распирују са стране креатори међународног поретка и разни лобиста који злоупотребљавају сребреничку трагедију да би остварили своје политичке циљеве. Ове године притисци су знатно интензивнији, страсти узбурканије, јер чврст став Републике Српске која не жели унитарну БиХ а ни да изгуби ништа од своје аутономије, већ извесно време веома фрустрира не само политичко Сарајево већ и неке моћне међународне кругове.

Најављена резолуција Савета безбедности УН о Сребреници, у британској креацији, у Републици Српској већ је названа Резолуцијом неповерењајер у Бањалуци сматрају да њеним креаторима није стало до стварног пијетета према невиним жртвама Сребренице и Подриња. Да им је стало не би заборавили 3.500 српских жртава ликвидираних од муслиманских снага предвођених Насером Орићем пре злочина у Сребреници.Овако, резолуција је само претња стабилности у БиХ и не доприноси никаквом помирењу.

Председник Републике Српске Милорад Додик посетио је 16. априла Меморијални центар Поточари, положио је венце, поручио да поштује све жртве и изразио жаљење што се политика меша и у злочин у Сребреници. Хатиџа Мехмедовић, из удружења „Мајке Сребренице”, упутила му је поруку захвалности за тај хумани гест, начелник Сребренице Ћамил Дураковић захвалио је на обећаној помоћи за обележавање двадесетогодишњице злочина. Дураковић се том приликом похвалио да у Сребреници од 11. јула 1995. године до данас није било ниједног инцидента на националној основи, одавши признање полицији Републике Српске.

Али то је по обичају било кратког даха. Хатиџа Мехмедовић, недуго након захвалности Додику, упутила је кривичну пријаву против њега због негирања геноцида, а начелник Дураковић је стао у одбрану још непресуђеног ратног злочинца Насера Орића, скандалозно условљавајући долазак премијера Србије Вучића у Сребреницу пуштањем на слободу Орића. Бакир Изетбеговић, опет, ускратио је добродошлицу председнику Србије Николићу у Сарајеву.

У Републици Српској свима је јасно да је бављење прошлошћу битно али исто тако да се сви морамо усредсредити на тражење нове будућности, заједно или једни поред других.

Уосталом на том фону је била и очинска порука папе Фрањекоју је упутио реис-ул-улеми Хусеину Кавазовићу, односно Бошњацима приликом посете Сарајеву у уском кругу људи: „Изађите из улоге жртве, прекините да се самосажаљевате”.

На папином фону политичко Сарајево би могло да прекине свакодневно испостављање рачуна Републици Српској за геноцид и окрене се будућности али би и међународна заједница, која није невина у вези са догађајима у Сребреници, у папином духу могла да прекине да политизује овај злочин разним резолуцијама и покушаје наметања решења за живот у БиХ. Ако су искрени пријатељи треба да подстичу унутрашњи дијалог као једину претпоставку за срећније решење у будућности.

*Саветник председника Републике Српске