Четири решења, а помоћи нема

Ове недеље истиче рок у коме би грађани требало да се одлуче да ли ће прихватити један од четири понуђена модела за отплату кредита у швајцарским францима. Иако се очекивало да и дужници чекају последњи моменат и да ће баш у другој половини јуна можда бити највећа гужва, то се није догодило. Према незваничним подацима, од око 21.000 кредита у „швајцарцима”, тек пет одсто клијената је прихватило неки од предлога НБС. Да ли je оваква одлука централне банке уопште помогла клијентима или банкама?

– Сматрам да је НБС губитник у целој причи. Не само да се њено „решење” по принципу „ни штап ни шаргарепа” показало и неделотворним (у односу на обавезност према банкама) и нецелисходним (у односу на решење проблема грађана) него је показала слабости у домену регулације. Проблем није решен, а НБС је доношењем овакве одлуке погазила основни принцип немешања у облигационо правне односе између банака и клијената – каже за „Политику” адвокат Војин Биљић и напомиње да је НБС донела одлуку за чије непоштовање није прописала никакве санкције што доводи у питање да ли је циљ уопште било решавање проблема грађана задужених у „швајцарцима”.

Са друге стране, грађани који су добили понуду од банака, а нису прихватили ниједно решење и даље сносе последице наглог скока ове валуте и надају се променама валутних односа или судској пракси која би им касније могла користити да изађу из проблема (уколико се потврди да је уговарање валутне клаузуле у ЦХФ противно јавном поретку). Они који су прихватили један од понуђених модалитета, а таквих је мало, више немају дилему о било каквим незаконитостима и свесни су да је прича о „швајцарцима” за њих завршена.

– Па и банке су, мање више на истом. „Уступци” које су учинили клијентима задуженим у ЦХФ за њих представљају много мањи проблем од ненаплативих кредита којих је све више. А оне банке које су се оглушиле о одлуку НБС и клијентима нису послале понуде за закључење анекса и тако неће одговарати. Јер, НБС је у одлуци за непоступање по истој прописала бизарну санкцију – да ће такве банке само другачије класификовати своја потраживања према клијентима (у категорију Д или ризичне кредите.) Дакле, нема кажњавања банке за непоступање по oдлуци. Клијент може поднети приговор НБС али, имајући у виду садржину одлуке, не видим да се било шта тиме може постићи – каже Биљић.

Удружењу Ефектива претходних дана су се јављали грађани који тврде да их банке и даље притискају да се одлуче за неки од модела.

Поједине банке уцењују кориснике који имају доцњу од свега неколико рата, да морају прихватити неки од модела или ће им бити раскинут уговор о кредиту. Јављали су се и они који тврде да им банке нуде повраћај преплаћеног новца по основу повећавања камата (иако то одлука НБС свакако налаже), али уз одрицање од могућности да ће банку тужити за поништење уговора.

– И даље сматрамо да ове моделе не треба прихватати, из неколико разлога. Први је да се прихватањем било ког предлога добија само незнатна корист у виду смањене месечне обавезе за две-три хиљаде динара, а рате су увећане два и по пута. Осетнији пад месечне обавезе је замаскиран продужењем рока отплате од пет година, што би се свакако десило и у постојећим условима кредита. Уверени смо да ће и они грађани који прихвате неки од ових модела, за неколико месеци опет бити у проблему, али овог пута неће имати аргумент да траже помоћ, јер ће се сматрати да су је већ добили овим „уступцима” банке – каже Дејан Гавриловић из „Ефективе”.

Према њиховој рачуници конверзијом кредита у евро, што је један од понуђених решења, корисник легализује банци увећану главницу. На пример, 70.000 „швајцараца” је 2008. године било око 43.000 евра. Данас корисник дугује 60.000 франака или око 58.000, што је 15.000 евра више него што је подигао. Прихватањем овог модела грађани губе право да у будућности пробају да судским путем пониште овако штетан уговор или да га бар смање на реалну вредност.

– У овом случају постоје и додатни трошкови, нотара и катастра, који нису занемарљиви (неколико стотина евра) за већ финансијски уништене кориснике ових кредита. Још једна битна околност је што се у случају конверзије кредита у евро, камата обрачунава од почетка (повећава се удео камате у једном ануитету), и на увећану главницу, што значи да ће корисника тај нови кредит опет на крају коштати много више него да је остао у постојећем – каже Гавриловић.

Ј. Антељ

-------------------------------------------------------------------------------------

Зашто франак не слаби

Док се дужници задужени у швајцарским францима премишљају шта им ваља чинити, односно да ли ће да наставе да отплаћују зајам по старом или ће да прихвате неки од понуђених модела Народне банке Србије, треба да знају да ће валута земље с Алпа и надаље остати јака мерено према евру. Никакву релаксацију у смислу да „швајцарац” ослаби према евру не могу у догледно време да очекују.

Стручњаци процењују да ће садашњи паритет швајцарски франак према евру задржати све до краја наредне године. Зашто? Зато што ће све до тада Европска централна банка, према садашњем плану, да спроводи програм такозваних монетарних олакшица који ће сваког месеца у систем еврозоне да убризгава 60 милијарди евра. Због тога ће односи валута остати стабилни. Европска централна банка све то ради како би економију избавила из загрљаја кризе, а од тога да ли ће и када тај загрљај да попусти зависе даље вредности валута, па и швајцарског франка.

И није то једина криза која „јача” швајцарску валуту. Кривац за то је и Грчка, тачније то што кредитори и дужник не могу да се споразумеју које све услове Грчка мора да испуни како би добила нову траншу помоћи.

Пре извесног времена Тома Жорден, председник Швајцарске националне банке саопштио је да ће швајцарски франак задржати улогу резервне валуте „за спасавање” због неизвесности са евром поводом дужничке кризе Грчке.

Значи, ако су овдашњи клијенти банака задужени у швајцарским францима за свој тежак положај до сада окривљавали банке код којих су узели кредите, Народну банку Србије, односно државу што их није заштитила као што је Мађарска, на пример, спасла своје дужнике, сада свој гнев за то што не могу да се ослободе из гвозденог загрљаја франка могу да усмере и на Грке и њихову дужничку кризу.

Ни са америчке стране Атлантика не стижу баш охрабрујуће вести о привредном опоравку и највећа светска привреда и даље има слабости због којих су и њихове каматне стопе на ниском нивоу, а америчка Управа федералних резерви (Фед) неће их, према најавама ускоро подизати.

Економска криза која траје већ осму годину претешко је бреме и док не „попусти” дужницима, поготово оним задуженим у „швајцарцима” неће бити лако. Док не крене привредни опоравак и док инвестиције не буду обећавале профит светски богаташи чуваће свој новац у резервним, али сигурним уточиштима попут швајцарског франка, јапанског јена или злата.

Ј. Рабреновић