Чаробна формула – злато иде на злато

Најкраће и најупечатљивије образложење зашто су наше кошаркашице постале европске првакиње у разговору за Политику” дао је председник Кошаркашког савеза Србије Драган Ђилас. Та чаробна формула гласи – „злато иде на злато!” Или је први човек наше кошарке „видовит”, па је знао оно што селектор Марина Маљковић јавно није наговестила ни у траговима или је оптимиста без покрића. Било како било, овај кошаркашки урнебес који су направиле наше девојке у Мађарској, а који се завршио спектакуларном журком испред градске скупштине, Ђилас је наговестио још 2011, када је као један од најмоћнијих српских политичара преузео комаду над нашим најтрофејнијим спортом.

Сви потези које је вукао ишли су ка злату. За потпредседника КСС-а задуженог за женску кошарку именовао је Ану Јоковић, некада једну од најбољих континенталних играчица, диригентску палицу предао је у руке најмлађем селектору у Европи Марини Маљковић и обезбедио је дамама исти третман као и трофејним кошаркашима. И када је пао са политичког трона у странци и Србији, није ни помишљао да напусти кошарку. У периоду када је држава према КСС-у била „хладна”, буџет савеза допуњавао је личним средствима, а једногласно добијен нови мандат, чињеница да му кошарка није супротставила противкандидата и да је стекао поверење новог политичког и државног естаблишмента довољно сведоче о његовом раду. Сребрном медаљом на Светском купу у Шпанији мушкараца, тај спортски опус је добио пуноћу, а заокружиле су га кошаркашице које су се први пут у историји, укључујући и све државе чији је Србија била део, попеле на кров Европе.

Са ове дистанце види се да је крунисање кошаркашица почело још када сте их испраћали у Мађарску. Шта сте видели и предосећали када сте им рекли да одлазе као принцезе, а да ће се вратити као краљице?

У претходне три године имао сам безброј прилика да се уверим у њихов кошаркашки квалитет, али то није довољно за златну медаљу. Реч је и о сјајним личностима, девојкама које су биле спремне да све жртвују како би оствариле сан генерација. Створиле су фантастичну атмосферу, милина је гледати како се друже и излазе из најтежих ситуација – тимски, у једном даху. Тако су и у Мађарској пораз од 20 разлике претвориле у историјску победу на крају и донеле невиђену радост својој земљи. Пред почетак такмичења рекао сам им оно што заиста мислим. Оне су за мене биле краљице и пре него што су одиграле финале и крочиле на подијум.

Интересантно је да сте их крунисали већ после полуфинала. После дуела са Белорусијом на њиховим главама засијале су праве круне, а пре тога је било још изненађења. Стиче се утисак да сте „слаби” на ове девојке?

И оне кажу да сам их превише размазио, мада ја у то не верујем. Такав је мој однос према деци и слабијем полу. Због чега нас је Бог направио ако не због тога. Прво сам им на кваке од соба окачио балоне са бројем дреса који носе, а затим поделио навијачке капе са српским обележјима. Финале је било уочи дуела са Белорусијом. Боравио сам у Београду на састанку о АБА лиги и схватио да краљице немају круне. Обишао сам неколико црквених продавница и једва сакупио 12 круна које се користе на венчању. После утакмице сам свакој ставио круну на главу и биле су одушевљене. Моћи ће да их користе и када се буду удавале.

Да ли у овом тренутку може да се сагледа значај успеха кошаркашица?

Прво злато, прве на балкону, десетине хиљада људи од аеродрома до градске скупштине... Драго ми је да је РТС урадио праву ствар и преносио утакмице на првом каналу, чак је и „Дневник” померан. Будућност женске кошарке је светла. Ето, на јутарњој кафи пријатељ Дуле Никезић ми каже како две његове ћерке желе да тренирају кошарку, а толико су мале да ни лопту не могу да подигну. Златне девојке су сада идоли у Србији. Финалну утакмицу са Француском гледало је два милиона људи, више него финале ријалитија „Парови”, што је спасоносно за будућност наше земље. То сам рекао и патријарху Иринеју на пријему, који није крио срећу што у Србији има толико људи који поштују праве вредности. Игре, понашање, певање химне... Милион је ствари у том злату. Имали смо озбиљну подршку државе, премијера и спонзора. Хвала им, ово је делом и њихово злато.

Игра коју су приказале девојке у појединим тренуцима је деловала као ванвременска, неодољиво подсећала на некадашња издања златних кошаркаша. Другим речима, играле су „мушки”?

И то је један од разлога због чега толико волим наше кошаркашице. Највећа заслуга припада Марини Маљковић, која је пронашла чаробну формулу, направила избор девојака којима су тим и дрес који носе светиња. До изражаја су дошли таленат, лепота кошарке и тиме смо разоружали противнике.

Прави потез је био повратак Соње Петровић. Уз Американку Данијел Пејџ била је камичак који је недостајао да се комплетира златни мозаик?

Био сам сигуран да ће Соњин квалитет доћи до изражаја, без бојазни како ће се уклопити. Највећи квалитет девојака је да је тим светиња. Соња је радила све што је било потребно, често играла и на позицијама које за њу нису уобичајене, а када је требало, преузимала одговорност. Показало се да је Марина Маљковић погодила са Американком, ма колико неком није било драго што ће у репрезентацији играти странкиња. Једини мој услов је био да дрес носи без надокнаде и да пева химну. Видели сте, Пејџ је на постољу била најгласнија и драго ми је што су је Срби тако срдачно прихватили. Још једном захваљујем премијеру што је омогућио да Американка добије наш пасош у рекордном року.

Кошаркашицама по закону од државе следује награда од по 20.000 евра за европско злато. Има ли КСС средстава да се одужи и члановима стручног штаба?

То се подразумева. Следећи корак је да продужимо сарадњу за још четири године са селектором Марином Маљковић, а задовољство ми је да саопштим да је са Александром Ђорђевићем постигнут договор. То је гаранција да ће и после Рија наше селекције бити у европском и светском врху.

Кошаркашице су се директно пласирале на Игре, а кошаркаши за десет дана почињу припреме за „Евробаскет”. Да ли верујете да ће им се придружити?

Апсолутно. Са Ђорђевићем смо добили велику енергију и добар приступ, а имамо играче који могу да стигну до финала на ЕП у Француској. То је и карта за Рио, позивница за балкон и наставак једне чаробне српске кошаркашке приче.