Диланов поглед у себе

Људи одани религији тврде да ће свако од нас, када му се приближи тренутак растанка са „овоземаљским светом”, морати да се суочи са свим оним што је за живота урадио: кога оставља за собом? кога је својом добротом задужио, а кога повредио? шта је постигао, шта је могао, а није учинио? какво сећање ће најближи, и сви други, понети у својим срцима и мислима када њега више не буде...

Рок музичари о овим темама углавном не размишљају, што због животног доба у којем се баве поменутом музиком, што због начина на који проводе рокерске дане и ноћи, а који не дозвољавају тренутке предавања компликованим мислима и гледању у будућност. Ипак, у плејади рокера нађу се и они који се осврну на ток живота. Не чине то само због сопствене потребе, него и због тога што стварност није права линија, предвидива, него нас и без наше воље доводи у ситуације у којима ваља застати на тренутак, ставити прст на чело и размислити.

Многи тврде да је Боб Дилан, вероватно најчувенији амерички кантаутор, аутор многих протестних песама и творац композиције „Бићу ослобођен”, у тренутку њеног писања управо тако размишљао; да је осећао потребу да у једном тренутку из себе избаци све сумње, дилеме, несигурност, збуњеност, сва тешка осећања, сву накупљену муку... Укратко, да се, на неки начин – исповеди.

И заиста, Дилан није погрешио. Свакоме од нас дође тренутак када морамо да се ослободимо дела свог унутрашњег живота, везаности за догађаје из прошлости, људе, места, како бисмо могли да наставимо даље да функционишемо као нормалне особе. Да ли је у таквом тренутку упутније обратити се религији, тачније – богу, или психијатрима, ма колико и само стављање у исту раван „свевишњег” и лекара за душу ружно звучало, ствар је личног схватања и одабира.

Композиција „Бићу ослобођен” имала је неуобичајену историју. Иако је њен аутор Дилан, славу је донела америчкој кантри-рок групи „Бенд”. Током турнеје на којој је Дилан композиције изводио уз пратњу „електричног оркестра”, избор је пао на момке из „Бенда”: клавиристу и певача Ричарда Мануела, басисту Рика Данка, бубњара Левона Хелма, оргуљаша Гарта Хадсона и гитаристу Робија Робертсона.

Знајући репертоар популарног кантаутора, „Бендовци” су одлучили да на свој дебитантски албум „Музика из Биг Пинка” (1968) као једну од кључних песама ставе „Бићу ослобођен”, која у Дилановом концертном програму и није била високо на лествици. Испоставило се да је одлука била исправна. „Бенд” је постао светско име, а поменута композиција је привукла огромну пажњу и публике и других извођача: од чувене Џоан Баез до ништа мање славног Стинга. У једном тренутку снимили су је чак и „Битлси”, али тај снимак никада није званично објављен.

Према неким тумачењима, ова композиција би могла да буде нека врста апела против смртне казне или метафорички покушај Дилана да буде ослобођен од „пакла на земљи”. Она садржи веома суптилну религиозну и химничну компоненту, посебно у стиху: „Осећам како моје светло сија, од запада, све тамо ка истоку”.

У биографији „Без пута ка кући”, америчког музичког и филмског критичара Роберта Шилтона, песми је дато другачије значење. Наиме, после једне тешке мотоциклистичке несреће коју је доживео 1966. Дилан се повукао са сцене, што је протумачено и као његов покушај да сагледа пут који је прешао и одреди се према будућности. Ако је као резултат свега настала песма „Бићу ослобођен”, тај „одмор” је имао смисао.

----------------------------------

Бићу ослобођен

Кажу да је све могуће заменити

И да ниједна даљина није тако близу

А ја се сећам сваког лика

Свих оних који су ме довде довели

Осећам како моје светло сија

Од запада, све тамо ка истоку

Једног од ових дана, једног од оваквих

Бићу коначно ослобођен

Кажу да је сваком човеку потребан заштитник

И да свако у неком тренутку мора да поклекне

Ипак, кунем се, ја видим сопствени одраз

Негде високо изнад овог зида

Осећам како моје светло сија

Од запада, све тамо ка истоку

Једног од ових дана, једног од оваквих

Бићу коначно ослобођен

А тамо негде, у гомили стоји човек

Човек који се куне да је невин

Цео дан га слушам како урла

Да је жртва обичне намештаљке

Осећам како моје светло сија

Од запада све тамо ка истоку

Једног од ових дана, једног од оваквих

Бићу коначно ослобођен