Питања за њену екселенцију Војводић

У суботу 28. јула јавност Србије је имала ту част да јој се поводом одређених питања обрати њена екселенција, амбасадорка Републике Црне Горе у Србији, госпођа Анка Војводић. У изјави коју је пренела РТВ Б 92 изнела је и оцене о томе чиме би требало да се баве министри у србијанској влади (не свиђа јој се што се неки баве и питањем двојног држављанства), а рекла је и да јој није јасно шта значе попусти за студирање за студенте из Црне Горе који су се изјаснили као Срби.

Поздрављам ову иницијативу и позивам њену екселенцију да настави са овом праксом. За почетак, да грађанима Србије разјасни многа питања о положају српског народа у земљи коју представља.

Госпођо Војводић, да ли је тачно да у РЦГ живи 32 одсто Срба? Да ли признајете ту чињеницу или покушавате да је негирате попут господина Вуковића и сличних који валидне резултате слободно изражене воље грађана хоће да супституишу некаквим нарученим истраживањима јавног мнења? Ако признајете српски народ у РЦГ, какав му је статус намењен у будућем уставу ваше државе? Да ли је тачно да по попису српским језиком говори 64 одсто грађана а да ваш режим жели да као званични језик дефинише црногорски којим говори око 20 одсто становништва?

Да ли је тачно да су српска деца у Црној Гори принуђена да уче историју из уџбеника у којима се тврди како је Србија 1918. окупирала Црну Гору (о томе говори недавно објављена студија доктора Стаматовића)? Да ли је истина да албанска заједница у РЦГ има културнопросветну аутономију која се одриче далеко бројнијој српској заједници?

Да ли је истина да српски народ нема никакав простор на јавном сервису РЦГ у коме би се говорило о његовој историји, традицији и култури у вашој држави, а да се на истом програму о држави Србији углавном говори у веома негативном контексту? Да ли је тачно да су Срби изразито дискриминисани у запошљавању у државним институцијама, да их је тек симболично у дипломатији, јавној управи, да их нема у управним одборима и уређивачким телима буџетски финансираних институција као што су јавни сервиси, "Побједа", Народно позориште итд? Да ли је тачан податак да су од 430 запослених у Безбедносној агенцији свега њих троје Срби? Како тумачите ове податке?

Да ли је тачно да сви припадници хрватске заједнице у Црној Гори имају и држављанство Републике Хрватске? Хоће ли ваша држава тим људима сада да одузме црногорско држављанство? Зашто вам онда смета то што Срби из РЦГ траже држављанство и Републике Србије, а Бошњаци и Босне и Херцеговине? Зашто се према Србима у свим приликама примењују дискриминација и двоструки стандарди (као приликом последњих дешавања на Јазу кад су само Срби похапшени и отерани у Спуж)?

На крају, да разјаснимо статус студената (ускоро, надам се, и пацијената итд).

Госпођо Војводић, хтели сте да будете посебна нација, хтели сте своју државу. Добили сте је. Али то има своју цену. Нема више свих оних привилегија које сте годинама уживали у Београду. Као што вам је господин Ђелић поручио у Подгорици: етнички Црногорци ће у Београду имати онај статус који имају грађани свих држава које су се сепаратисале: Македоније, Словеније, или Хрватске, дакле статус странаца. Другачији статус, наравно, имаће припадници српског народа из тих република, који Србију једино треба и да занимају (то јој је уосталом и уставна обавеза, сходно члану 1 и члану 13). Исту политику имају и Хрватска, Бугарска, Мађарска итд.

Ваша екселенцијо, надам се да ћете грађане Србије удостојити одговора на ових неколико питања. Такође се надам да ћете током свог мандата уживати у гостољубивости наше државе као и сви странци и посебно страни амбасадори. Услов за то је, наравно, да поштујете ову државу и њене званичнике, али и српски народ, који изгледа Ваша држава не само да не поштује већ покушава да га асимилује.

Узгред, од времена када сте се Ви родили у овом граду доста се променило. Београд више није престоница комунистичке Југославије, већ Србије, државе Срба и осталих грађана како то Устав каже. Град у коме су сви добродошли, ако поштују Србију и српски народ.