Жедни и наивни

У реченој компанији су били изненађени – јер они тамо нису ништа планирали, па према томе ни бушили. Али, обећали су да ће манастиру свакако помоћи.

Неко је ипак тамо трагао за извориштем воде која може да се индустријски флашира. Бистра вода са Голије – што да не. Иако је у овом бизнису код нас данас 25 "пуниоца", тржиште изгледа још жедно, а ово врело лето које ће, по свему судећи, имати још реприза, већ је оборило рекорде у продаји воде из пластичних боца.

Вода у ефектно дизајнираној пластичној амбалажи заузима све више простора на рафовима самопослуга, од пре неколико година доступна је и из фрижидера који се постављају поред трафика, а млад свет који у руци носи купљену флашицу воде све је чешћа слика.

Флаширана вода је практична – и у моди. На то нас подсећају рекламне поруке које нас бомбардују преко свих медија, како нам она побољшава здравље, даје снагу и поправља расположење.

Потрошња расте и све је више оних који би да уђу у овај профитабилан бизнис. Пример флашираних вода је, у ствари, лекција из капитализма: како створити тржиште за производ који није баш неопходан, на њему добро зарадити – и успут направити велику штету.

Ми смо прво имали "киселу воду", ону са мехурићима, која је у устима била другачија од чесмоваче, и, после нестанка содаџија, постала пратиља банатског ризлинга. Али од пре неколико година у моду улазе флаширане негазиране "минералне воде". Прва асоцијација на минерале је да је то нешто што је добро за здравље, па ето разлога да се за гашење жеђи повремено плати и хиљаду пута више него што нас кошта "градска" вода.

А онда су дошла лекарска упозорења да превише минерала у води и није баш добро, па се вода у флаши онда рекламира као "слабоминерална". Но, навика је већ створена и систематски подстрекивана. Сећам се да су ме једном приликом флашираном водом послужили и у Београдском водоводу, иако смо пре тога констатовали да је њихов производ апсолутно адекватан својој сврси: здравом гашењу жеђи. Ми често истичемо наше богатство здравих вода и добро контролисани систем градских водовода – али учестале хаварије река и општа еколошка запуштеност Србије су лоше знамење.

У свету је потрошња флаширане H₂O удвостручена између 1997. и 2005, и у овом погледу нисмо изузетак из глобалних токова: и код нас годишња производња и потрошња расту по двоцифреним постотку.

Али, идилична слика флаширане воде као природне, здравије и безбедније од оне из чесме, у последње време се мења. У Америци је у току кампања "мислите изван боце", градске власти у Сан Франциску и још неким окрузима су забраниле куповину ове воде из својих буџета, а покрети зелених све уверљивије доказују да је овај индустријски добитник велика еколошка штеточина.

Главни разлог је паковање: пластичне боце за воду су од полиетилен терфталата (ПЕТ), који се добија из сировог мазута, значи нафте. Више од 80 одсто свих испијених боца се не рециклира, завршава као отпад, на депонијама или у природи. Процена је да се сваке године планета загади са око 2,7 милиона тона овог материјала чије је време разграђивања, у најбољем случају, 400 година.

Ту је још и рачун за транспорт: вода из Француске коју је "шик" пити у Америци, путује и до осам хиљада километара. Погон тог превоза је опет нешто из нафте, што у атмосферу испушта угљен диоксид, доказано главни кривац за климатске промене због којих све жеднији.

Велики удар на гламур флашираних вода дошао је недавно из Америке, изнуђеном одлуком Пепси коле да на етикете своје флаширане воде "аквафина", водеће на тржишту, стави ознаку да јој је порекло "из јавног извора", што ће рећи да је у ствари из чесме.

Кока-кола је под притиском да учини исто и за свој бренд "дасина", за коју је још 2004. британска штампа писала да је такође "пречишћена чесмовача". У индустрији није иначе тајна да је око 25 одсто свих флашираних вода на светском тржишту из сличних "извора". (Сећате ли се "пекам воде" Дел Боја и Роднија и  из "Мућки"?).

Један циник је у овом контексту погодио у мету, позивом да се назив једног од најпознатијих француских H₂O брендова, "evian", ради правог значења чита отпозади. Тада гласи – "naive". Пиjмо дакле флаширану воду, али не будимо наивни.