Сусрет под муњама

Лоше расположење комбиновано са једнако лошим временом безусловно код човека изазива посебан осећај усамљености и депресије. Код оних који су наклоњенији суптилнијем прилазу свакодневици, поготово уметницима, таква комбинација често делује убитачно. Зато не чуди што су многе баладе и, такозване мрачније композиције, настале управо у поменутим околностима.

Али управо такве мелодије најлакше скидају катанце са капија срца љубитеља музике. Психолози би то, вероватно, објаснили нашом несвесном жељом да се препустимо осећањима која нас воде у неки други свет, друго време, међу друге људе, па и у таква стања у којима као да се осећамо усамљенији него што заиста јесмо.

„Хладноћа струји Десетом авенијом” једна је од оних композиција какве музичари посвећују себи, свом послу и онима са којима се у том послу друже или срећу. У овом случају аутор Брус Спрингстин описао је један дан обележен тешком кишом, муњама и ветром. Али дан у којем се, под неуобичајеним околностима, среће са „Великим Дасом”, саксофонистом Кларенсом Клемонсом чије име се помиње у песми.

Такође, то је и тренутак поновног окупљања „Е-стрит бенда”, групе која је пратила Спрингстина на многим снимањима и светским турнејама и која је, на неки начин, постала његов заштитни знак.

Спрингстин је упознао Клемонс када је једне вечери дошао у клуб у Њујорку у којем је он свирао. Напољу је беснело невреме, а када је Клемонс отворио улазна врата уследио је изненадни налет ветра, комбинован са блеском муња. Све је деловало као да је дођош ушао у клуб невероватном силином и уз пратњу громова, што је оставило изузетан утисак на све присутне. Према речима запањеног Спрингстина „човек је просто одувао врата са клуба”. Била је то права атмосфера за упознавање двојице великана.

Што се тиче другог „учесника” Спрингстинове композиције, већина познавалаца склона је објашњењу да „Бед Скутер” (Б. С.), у ствари, представља иницијале њеног творца који је иначе носилац још једног званичног надимка – „Газда” (The Boss).

Према најчешћим тумачењима, „Хладноћа струји Десетом авенијом” казује причу о окупљању „Е-стрит бенда”. Ипак, на питање шта горња фраза заиста значи, нема правог одговора. Чак је и Спрингстин у једном документарацu био искрен: „Још увек немам никакав наговештај шта би то заиста могло да значи. Али, очигледно, важно је.”

„Хладноћа струји Десетом авенијом” није доспела високо на топ-листама – тек на 83. позицију. Ипак, за Спрингстина је имала велики значај тако да ју је једно време на концертима изводио као уводну нумеру. Снимљена је 1976. и припада правцу рока и фанк-рока. У снимљеној верзији композиција траје нешто дуже од три минута. На концертима, међутим, њено извођење обично је барем двоструко дуже, што је у функцији подизања расположења у публици и позива присутнима да се укључе у спектакл. Уосталом, Брус Спрингстин је одувек био склон да своје песме обогаћује изузетно дугачким стиховима и ништа мање дугачким перформансом.

----------------------------------

Хладноћа струји Десетом авенијом

Сузе се надвијају над градом

„Бед Скутер” покушава да пронађе сопствени ритам

Изгледа као да се цео свет узмувао

Тако да немаш где да се макнеш

Склоните ми се са пута, то је све

Јер ја се крећем у погрешном правцу

И сатеран сам леђима уз зид

Хладноћа струји Десетом авенијом

Хладноћа струји Десетом авенијом

Изгубљен сам у тој људској џунгли

У покушају да упијем што више њихове топлине

Ноћ је мрачна, али плочници су обасјани

И усклађени са животном светлошћу

Иза оронулог прозора трешти транзистор

Скренеш иза угла и убрзо те запљусне тишина

Ушао сам у хладноћу Десете авеније

Хладноћа струји Десетом авенијом

А ја сам сам, потпуно сам

И, момак, можеш ли да појмиш слику

Ту сам где сам, управо ту

И нема ми повратка кући

У време када се град мењао

А „Велики Даса” се прикључио бенду

Од обале, па до града

Све мале лепотице дизале би своје ручице

А ја бих седео одобровољен и смејао се

Док „Бед Скутер” и „Велики Даса”

Нису растурили град на два дела

Са замрзнутом Десетом авенијом

Хладноћа струји Десетом авенијом...