Партизани су из Хрватске протерани

Председник Владе Хрватске Зоран Милановић упутио је пре неколико дана писмо првом човеку Уефе Мишелу Платинију у којем га моли да фудбалска репрезентација његове земље не буде дисквалификована са наредног Европског првенства у фудбалу. Повод за обраћање је исцртавање фашистичког симбола „свастике“ на терену сплитског Пољуда на квалификационом сусрету одиграном 12. јуна између Хрватске и Италије.

Надајући се да ће европска кућа фудбала поштедети Хрватску суспензије, Милановић потеже и за политичким аргументима, наводећи да је „Хрватска током Другог светског рата имала највећи удео антифашистичких снага међу становништвом у окупираној Европи“, као и да је „грађана Хрватске било највише у партизанским јединицама током рата“.

Председник хрватске владе додаје да за „починиоце гнусног чина у Сплиту нема подршке нити разумевања у хрватском друштву“. Инцидент у Сплиту он настоји да минимализује, сводећи га на сукоб дела навијача са руководством Фудбалског савеза Хрватске, додајући да то „никако није подршка фашистичкој или нацистичкој идеологији“.

Не спорећи антинацистички и антиусташки став премијера Зорана Милановића, морамо да доведемо у питање изнете тврдње да међу хрватским навијачима нема подршке фашистичкој идеологији, као и о хрватском масовном учешћу у антифашистичкој борби и, тобоже, плебисцитарном антифашистичком опредељењу хрватског друштва.

Ако пођемо од фудбала, сетићемо се да је у новембру 2013, после утакмице против Исланда, готово цео максимирски стадион у Загребу отпоздрављао Јосипу Шимунићу на његов усташки поздрав „За дом спремни“. Највећи део хрватске јавности стао је уз Шимунића, оправдавајући његов поступак и тражећи да му се дозволи играње на Светском фудбалском првенству у Бразилу. Навијачи хрватске фудбалске репрезентације су августа 2006. телима формирали злогласни кукасти крст на трибинама стадиона у Ливорну на утакмици Италије и Хрватске. Августа 2007. на сарајевском Кошеву састали су се национални тимови БиХ и Хрватске, а навијачи „ватрених“ поново су демонстрирали своје опредељење стојећи на трибинама у облику латиничног слова „У“ – симбола усташког покрета и нацистичке Независне државе Хрватске. И на мечу између Хрватске и Грузије јуна 2011. навијачи домаћих су истицали кукасти крст, телима формирали „У“, а за време интонирања хрватске химне поздрављали су нацистичким поздравом подигнутом руком. У швајцарском граду Санкт Галену, у марту прошле године, на двобоју домаћина и гостију, хулигани који се зову навијачима хрватске репрезентације, запалили су заставу Србије и узвикивали: „’Ајмо усташе“. Никада хрватско друштво није снажно и недвосмислено осудило овакве поступке.

А ово је, нажалост, само делић непочинстава у континуитету која вређају Србе и више од милион српских жртава у Другом светском рату. Највише Срба у том рату убиле су усташе на територији НДХ. Ова творевина је 14. децембра 1941. објавила рат САД и Великој Британији, а њени војници стигли су до Стаљинграда, борећи се на страни Вермахта против Совјетског Савеза.

Тврдње премијера Милановића о највећем уделу антифашистичких снага међу становништвом у Европи и грађанима Хрватске којих је највише било у партизанским јединицама тачне су, али само ако се односе на српско становништво у данашњим границама ове државе. У партизанским јединицама формираним на тлу Хрватске било је више од 90 одсто Срба. Нажалост, они и њихови потомци у највећем броју прогнани су од хрватских власти после 1991. године. А Хрвати који су се борили у редовима усташа и домобрана, на страни немачког и италијанског окупатора, против партизана, награђени су тако што од 1993. године добијају пензије, за које се из буџета сваке године издваја око педесет милиона евра. Владајућа коалиција, коју већ три године предводи Зоран Милановић, пензије за нацисте није укинула. Оглушили су се хрватска влада и парламент о апел Ефраима Зурофа који је у име центра „Симон Визентал“ писао Милановићу: „Позивамо вас да предузмете одговарајуће мере и промените политику исплаћивања пензија усташама што је пре могуће, те поштедите Хрватску срамоте због награђивања оних који су били међу најгорим и најокрутнијим починиоцима злочина током Другог светског рата.“

Надамо се да ће Уефа, без обзира на жеље Загреба, ценити све чињенице и донети одговарајућу одлуку. Не зато да се онемогући такмичење хрватских спортиста, већ да власти и јавност у суседној земљи увиде да мржња, шовинизам, усташтво, нацизам и фашизам немају право на постојање у данашњој Европи изграђеној управо на темељима антифашизма.

Посланик у Скупштини Србије, члан Одбора за дијаспору и Србе у региону