Ја, Аница

Одличан је позив новинара „Политике” Анице Телесковић да јој сви они који подржавају Грке посуде по 100 евра, под условом да не мора да их врати! Велики број читалаца пожурио је да јој одговори да јој неће позајмити ни пребијене паре, зато што ниједан озбиљан поверилац не види како би госпођа Телесковић могла да врати дуг од 500 милиона евра у наредних 50 година, колико још треба да ради до пензије (приметили сте да претпостављам да у Србији постоји најмање пет милиона оних који, у овом тренутку, подржавају Грке).

Али ако је већини читалаца „Политике” јасно да не треба давати кредите ономе ко не може да их врати, како су, и зашто, европски банкарски експерти, који вероватно знају штошта о финансијама, давали Грчкој, Шпанији, Португалији, Србији, а и другима, кредите за које би свако могао гарантовати да неће моћи да се отплате? И за које ни дан-данас нико не види одакле би могли да буду враћени?

Мора да су мудри банкари имали на уму три ствари. Прво, за банкарски систем извори кредита су готово неисцрпни и скоро бесплатни (чули сте, госпођо Телесковић, за кредитну мултипликацију, зар не?). Друго, у банкама земаља европске „осовине”, заједно са суфицитом у трговинској размени са земљама „периферије”, јавио се и велики суфицит новчаних средстава, који су те банке силно желеле да пласирају. И треће, Грчка, као и Србија, поседује привредне и природне ресурсе (острва, шуме, воде, луке, земљиште итд.) који ће се, у тренутку банкрота, моћи купити по багателним ценама, па ће повериоци бити у потпуности обештећени, а већина становника земаља „периферије” биће гурнута у готово ропски положај за наредних неколико стотина година (видети сличне примере Латинске Америке). Ето видите, госпођо Телесковић, зашто велике банке имају интерес да гурају земље периферије у дужничко ропство и да их кредитирају, чак и у случају да не могу да наплате своје кредите о року.

Ако бисте Ви, или Ваши најближи, поседовали ресурсе веће вредности (некретнине, природне лепоте и сл.) будите уверени да би се нашла банка која би Вам дала кредит за који је сигурна да не можете, из својих скромних породичних прихода, да вратите. У тренутку доспећа дуга, Ваше драгоцености ће бити откупљене од поверилаца (по „фер” ценама!?). Али ако, за разлику од Грка, немате ништа, осим свог раскошног новинарског талента и спремности да га ставите у службу промене менталног склопа грађана Србије, онда ћете бити осуђени на грдње читалаца „Политике”, који ће се оглушити о Ваш сјајан позив, и то само зато што разумеју финансије.

Универзитет Сингидунум