Нарко-Холивуд влада Мексиком

Како је из мексичког Алкатраза побегао Чапо, најмоћнији нарко-бос на свету?

Холивудски спектакуларно. Само што је у овој мексичкој фабрици снова држава претворена у кошмар нарко-тероризма са десетинама хиљада колатералних жртава, без шансе да ико изађе пред домаћи или међународни суд и да га сустигне праведна казна. Ако којим случајем зликовац заглави у тамници, ту је увек неки нарко-тунел, осветљен, с вентилацијом, безбедан, асфалтиран, опремљен бочним купатилима и свим погодностима које пружа огромни капитал нарко-бизниса. Баш се тако – лако – Кратки (Чапо је добио овај надимак због ниског стаса) докопао слободе, док се Мексико по ко зна који пут суочио са суровом јавом да државом суверено управљају нарко-картели.

Док траје потера за најпознатијим мафијашем свих времена, ако се не рачуна колумбијски Пабло Ескобар, убијен још 1993, доказује се оно што су сви знали и прошле године, када је Хоакин Гусман Кратки (58) поново ухапшен дванаест година после првог спектакуларног бекства из затвора – и овог пута ће му се прогледати кроз прсте и решетке.

Више од 300 камиона морало је читаву годину даноноћно да ради да би се ископао тунел који полази од импровизованог туш купатила његове затворске ћелије до имања и нове куће, удаљене километар и по од најбоље чуваног затвора у Мексику. Ко је у тунелу под земљом изградио мотоциклистичку стазу са шинама, ко га је осветлио, ко је унео моторизовано возило, ко је пројектовао ово ремек-дело грађевинарства које се у милиметар поклапа са празним простором испод затворске ћелије и не ремети ниједну њену инсталацију? Бегунац је у тунел ушао право из ћелијског купатила, сео на мотор и за неколико минута био на имању, ван зидина затвора, у новоизграђеној кући, одакле је вероватно хеликоптером одлетео у непознатом правцу.

Огуглали на криминал, Мексиканци праве вицеве на рачун државе, која ни овога пута није успела да се супротстави нарко-картелу. Боље би било да запослимо кријумчаре дрогом да изграде мексичку инфраструктуру него да то ради влада, каже једна од најновијих горких пошалица. Мексиканци траже да се изградња нове линије метроа у Сијудад Мексику, која је у застоју, повери Хоакину Гусману и његовим инжењерима. Јер ако су били у стању да тако прецизно и брзо изграде тунел по свим безбедносним мерилима, успеће да реше и подземну железницу. 

Озбиљно говорећи, тих 3.250 тона ископане земље коју нико „није приметио” сведочи о снази организованог криминала, о Синалои, најјачем светском нарко-картелу и о његовом шефу, али више од свега тога говори о томе колико је нарко-мафија нагризла целу пирамиду власти. Мексичка влада понудила је награду од 3,8 милиона долара за хватање Хоакина Гусмана, отпустила је затворске званичнике због сумњи да су за новчану накнаду помогли Гусману да побегне, али резигнирани Мексиканци страхују да ће врхови власти и даље остати заштићени, као што им није фалила длака са главе када је пре мање од годину дана локална мафија, по налогу градоначелника, убила и спалила 43 студента сиромашне учитељске школе у држави Гереро.

У тренутку када је Чапо побегао на слободу, председник Енрике Пења Нијето и његова лепа супруга, некадашња звезда мексичких сапуница, присуствовали су прослави пада Бастиље као специјални почасни гости председника Француске Франсоа Оланда. Пења Нијето је из Париза наложио хитну истрагу, а само пре нешто више од годину дана, када је лидер Синалое најзад ухапшен, обећао је да мафијаш никада више неће успети да побегне из затвора.

Ово је Чапово друго бекство из казнене јединице Алтиплано на 90 километара западно од Сијудад Мексика. Први пут је побегао из истог затвора још 2001, када се сакрио у корпи за веш који се односи на прање. Маринци су га вратили у Алтиплано тек после 13 година, пошто је ухваћен у Мазатлану, пацифичком летовалишту у држави Синалои, где је и база његовог нарко-картела.

Процењује се да Чапо и његов картел располажу са најмање шест милијарди долара, који се користе за плаћање војске, вођење ратова и безбедност, док целокупна мексичка државна армија безбедњака и полиције може годишње да потроши око четири милијарде долара.

Колумбијски економиста Франсиско Тоуми, један од најугледнијих стручњака за међународни нарко-бизнис, тврди, међутим, да је немогуће израчунати колико профита доноси трговина дрогом, али се поуздано зна да је само америчко тржисте вредно сто милијарди долара, док картел Синалоа снабдева САД са 25 одсто укупно продатих опијата. 

По вештини грађења тунела инжењери Синалое познати су још од раних деведесетих. Вежбали су се и усавршили на грађењу подземних пролаза за пренос дроге у граничним областима између Мексика и САД. Гусман је више од десет година после првог бекства успешно избегавао хапшење захваљујући правом лавиринту одлично изграђених подземних путева који су спајали његових двадесетак резиденција.

Мексико је по злом чувењу одавно престигао Колумбију и избио на прво место у свету по кријумчарењу опијата и нарко-тероризму. У суседну Америку, најгладније и највеће тржиште на свету, преносе се све врсте дрога, од марихуане, преко метамфетамина до опијума и кокаина. У разматрањима о сузбијању овог бизниса најчешће се помиње кривица САД јер, како тврди већина стручњака, док постоји гладно тржиште, биће и кријумчара, што је уосталом логика капитализма.

Стравичну цену нарко-ратова плаћа, међутим, земља извозник. У коментарима поводом спектакуларног Гусмановог бекства, амерички и мексички стручњаци скрећу пажњу на општеприсутну културу некажњивости и толеранције према криминалу. У Мексику се данас не зна колико има криминалаца, припадника разноразних картела и њихових плаћеника, коју територију они држе и какве су размере корупције у вишим круговима власти. О свему томе се расправља сада када се сазнало како је најопаснији светски мафијаш побегао из најчуванијег мексичког затвора. Као да је главни глумац холивудског трилера.