Србија добила прву пекару за псе

На дневном менију свакодневно је шест врста кексића, са јабукама, месни – говеђи или ћурећи, са несланим сиром, али и мафини са рогачем, рафаело куглице, па чак и сладолед. Дегустатори производа пекаре „Ваф” ипак не могу сами да поручују, па то у њихово име раде власници.

Прва пекара за псе у Србији недавно је отворена у Новом Саду. Власница ове пекаре и мајстор за све ђаконије, које вредно спрема ноћу или рано ујутро, јесте Александра Черновшек. На идеју је дошла захваљујући пробирљивом укусу, како сама каже, не љубимца већ равноправног члана породице – Беле, једанаестомесечног штенета расе њуфаундлендер.

– Одувек смо имали пса у породици, али са њом се појавио проблем. Никако нисмо могли да јој пронађемо грануле и храну која јој прија, па сам почела сама да јој спремам оброке. Међутим, када смо решили да почнемо да спремамо за друге куце, уследила је озбиљна припрема – појашњава, кроз смех, Александра, уз напомену да су она и њен супруг за сада једини радници у пекари.

Консултовали су се са нутриционистима, ветеринарима, лекарима. Пре него што су пресекли црвену врпцу на званично првој пекари за псе у овом делу региона (најближа је у Словенији), прошли су све санитарно-хигијенске провере, административну процедуру, поседују хасап стандард, баш као да производе храну за људе.

– Ко је љубитељ животиња обавезе око пса не своди на шетање и стављање било чега у порцију да би га нахранили. Ко истински воли животиње бринуће много више о њима, па и о ономе шта куца једе. Откада смо почели са радом, а тек је десетак дана, коментари су најчешће позитивни. Мада на друштвеним мрежама има и оних који не гледају, хајде да кажем, благонаклоно и ово сматрају лудоријом – препричава наша саговорница, уз напомену да се она и њен супруг на то не обазиру.

Водиља им је да све што спремају једе њихова Бела и да задрже занатску аутентичност и квалитет производа, које се у индустријским погонима никада не могу постићи. Планирају ускоро да понуде куване оброке које ће власници моћи да дају љубимцима у локалу или да понесу кући. Иако се храна за мачке знатно разликује од оне за псе, надају се да ће моћи да се оспособе и за справљање тога.

– Потрудићемо се да ово место постане препознатљиво власницима паса и да овде могу да добију савет у вези са исхраном, размене искуства, информације око удомљавања – прича Александра Черновшек.

У телефонском разговору са вредном Александром имало се још шта попричати, али, како је напоменула, кексићи су се сушили, па је ваљало проверити да ли су готови. Нисмо желели да због разговора нека куца остане гладна.

А. Цветићанин