Шта да научимо од наших спортиста

Док врелина лета некима односи последње атоме снаге, а другима доноси мирисе мора, планине, реке или базена, и док се почетак нове школске године чини далеко, ево једног размишљања које можда може већ од септембра да постане део наставе, телевизијских и радиоемисија, а зашто да не –и скупштинских седница!

Пролеће и лето 2015. наградили су нас великим, значајним победама у низу наших спортиста, како у групним спортовима (фудбал, кошарка, ватерполо, кајак), тако и у оним појединачним (од борилачких вештина, стрељаштва, до атлетике и тениса‎). А како то обично бива у животу, осећање среће траје у тренутку када се нешто догоди а онда бива потиснуто свакидашњицом.

Како би било да осећање среће продужимо да траје дуже, али и да нам донесе многе нове радости, и то не само у спорту?!

Предивно је када дочекујемо наше успешне спортисте и када се заједно с њима радујемо њиховим успесима. Али како би било да од њихових успеха учинимо и своје мале или велике, од школе до посла, од њиве до факултета, од појединца до друштва?!

Многим људима сам овог лета поставила једно исто питање: „Како објашњавате успехе наших спортиста?" Одговори су били‎ различити: „То је српски инат! Увек смо били добри у спорту! Млади су схватили да им спортски успеси могу бити улазница за свет! Има нешто здраво у овој младој генерацији, нису разочарани као средња и старија генерација!Имали су жељу да победе...!”

Свака изјава вероватно открива део истине. У зависности од тренутка у коме се налазимо,нека нам се може учинити више или мање тачном. Мени се овога пута чини да констатација „имали су жељу да победе!”‎на најмоћнији начин симболизује њихове припреме, напоре и победе! А како доћи до жеље за победом?

Чини ми се да нам ти млади спортисти, тренери, психолози, физиотерапеути, родитељи и сви они који дуго година раде на припремама, и физичким и психолошким, да до оваквих резултата дођу,‎ могу много подарити ако би са свима нама поделили своја сазнања о томе како до победе.

Можда бисмо могли да почнемо с телевизијским и радио емисијама, семинарима, гостовањима по школама, факултетима, државним и приватним установама и фирмама, а зашто не и на скупштинским седницама на којима би сви ови људи говорили о путу ка жељи да се победи!

У њима свима има толико посвећености, дугогодишњег упорног рада, одрицања, радости, тешкоћа, режима исхране и свакодневног постојања, спознаје моћи заједништва и тимског рада, љубави према ономе што раде и земљи из које потичу.

Толико моћних лекција које чекају да буду подељене са свима нама и наде да ће се и у свима нама поново пробудити или први пут родити „жеља да победимо”!

Професорка међународне економије, Универзитет Сарасота, Флорида