Крај узалудне полемике

„Политика” ме је принудила да на овај начин завршим полемику са Цвјетићанином. Како ме је принудила? Тако што је у рубрици „Економија” прекјуче објављен његов допис у коме ме у само два пасуса четири пута помиње, што ми даје право да одговорим, у истој рубрици и на истом месту.

Узалудна је полемика са људима који два пута мењају мишљење у три дана. Али, кад је већ започела, корист видим у томе што ће све остати записано. И за сто година ће неки случајни читалац моћи да се увери да Цвјетићанин не зна да државама не заплењују имовину, као појединцима или фирмама. Као што не зна ни то да је Грчкој од почетка ове кризе, а пре доласка Сиризе на власт, номинално отписано 46, а ефективно – 80 одсто дуга. Као што ће остати записано и то да Цвјетићанин не уме да тумачи шта економисти попут Кругмана поручују.

Па да макар то, за крај, објасним, кад већ „Политика” до сада није. Кругман у интервјуу за Си-Ен-Ен каже да је погрешио у својој подршци Ципрасу и референдуму, јер је био убеђен да Грчко „не” значи – излазак из еврозоне, а Ципрас подвио реп и решио тамо да остане. У другом тексту (који „Политика” преноси), Кругман говори о томе да је евро од првог дана осуђен на пропаст. Слагали се ви са тим или не, Кругман је овде доследан, што Цвјетићанин не види или не уме да повеже – свеједно. Корист од ове полемике одавно је истрошена. 

Професор Економског факултета Универзитета у Београду