Оклеветана нафта а порезник не одустаје

Нафта је скупа за све земље у свету које је купују много више од наших 3,5 милиона тона годишње. Зато остаје нејасно зашто представници српске економске власти стално упиру прстом управо у енергетику, која је по њима и највећи разлог за могуће повампирење инфлације.

Тако је и овог лета. Кажу – она је најскупља и има највећи утицај на ценовну стабилност.

Све скупље црно злато на светској берзи, па самим тим и честе корекције цене горива, по њима, главни су кривац и за могуће прекорачење пројектоване годишње инфлације.

Ако је тако, као што тврде, како то да земљама у окружењу које такође купују нафту на светској берзи и мењају цене деривата на сваких 15 дана баш као и Србија, црно злато није толики проблем? Уједињена Европа има просечну инфлацију од око два процента. А тек Јапан. Једва изнад нуле, а купује на десетине милиона тона нафте. Како то да се њихова остварена и пројектована инфлација не разликује? Одговора на ово питање за сада нема, или га наше економске власти прећуткују.

Донедавна пракса бившег министра финансија Млађана Динкића да инфлацију зауздава тиме што неће дозвољавати поскупљење горива такође се показала као лош потез. Инфлацију није могао да заустави само тиме што је жмурио пред чињеницом да нафта на светској берзи поскупљује, а као колатералну штету имао је суве пумпе. Данас је сасвим другачије. Цене горива иду, чешће горе, али ређе и доле, у зависности од кретања на међународној пијаци сировог петролеја.

Проблем, дакле, није искључиво у сталном расту цене сирове нафте на светској берзи, већ у нечем другом – упорном истрајавању државе да у несмањеном обиму сачува своја захватања из цене горива. Чак и када је извесно да тиме подрива своју навелико и нашироко прокламовану антиинфлациону политику. Пракса многих европских земаља да у време скупе сирове нафте смањују своја захватања, а не да их, на терет потрошача, подижу када цена нафте падне, Србији као да није позната. А и зашто би када су приходи буџета много важнији него чињеница да ће инфлација, о којој треба да се стара централна банка, бити који постотак већа од обећаних 6,5 одсто за ову годину.

Возачи у Србији данас, у односу на почетак године, гориво плаћају скупље за око 10 динара по литру. Управо за толико су од јануара до данас у просеку поскупели безоловни и моторни бензин од 95 октана, дизел и евродизел.

Ценовник сведочи да су бензини и дизели од почетка године до данас поскупели девет пута, док је цена наниже ишла само у три наврата, за око динар до два по литру. Два пута у јануару и једном у мају. Иако ни ових 10 динара поскупљења за протеклих седам месеци за већину возача није мала ставка у буџету, може се рећи да су још и добро прошли, јер је цена сирове нафте на светској берзи скочила много више.

У јануару је тона сирове нафте типа "урал", која се прерађује у домаћим рафинеријама, коштала 362,42, да би у јуну просечна цена достигла чак 502,45 долара, са тенденцијом даљег раста. Тако су домаћи возачи у јануару литар безоловног моторног бензина од 95 октана точили по цени од 78,89, дизел по 64, а евродизел по 69,69 динара. Данас за литар "деведесетпетице" морају да плате 87,83, дизела 74,08, а евродизела 80,63 динара.

Држава, без обзира на ова поскупљења горива и инфлацију која је већ за првих седам месеци 4,8 одсто, своја захватања у цени горива не дира. Готово да су иста и на почетку године и данас. Тако је у јануару на сваки литар бензина држава себи узимала 32,33, а данас 32,62 динара. У цени дизела и евродизела државна захватања су упола мања и износе 17,35 динара.

Прогнозе светских берзанских аналитичара, нажалост, нису оптимистичне. Сви стрепе од нових поскупљења. Отуда и зебња да би до краја године могло доћи до још неколико корекција цена деривата нафте. На више, наравно, за пет па и више динара по литру. Да ли то аутоматски значи алиби економским властима за могуће прекорачење планиране стопе инфлације за 2007? Можда. Али држава добро зна рецепт како да предупреди такве потресе. Само треба да га примени.