Уз длаку, Јанина!

Турски истраживачки новинар Ахмет Сик, који је провео годину дана у затвору јер је истраживао Ердоганове везе са ИСИЛ-ом, аутор је чувене реченице која је обишла медијску заједницу широм света: „У Турској нису проблем новинари у затворима, већ они на слободи!”

Ових дана Сик западним новинарима појашњава ту своју тврдњу: „Цeла земља је за нас новинаре један велики затвор. Нико не мора да нас хапси. Цензуришемо се сами из страха од губитка посла. Колеге пишу оно што њихови претпостављени очекују. Новинар који се залаже за људска права и за своја сопствена права важи за некога ко иде уз длаку и само прави проблеме.” Сик каже у наставку да је размишљао да напусти новинарство након 25 година каријере, али је остао због ћерке: „Хоћу због ње да извештавам до краја живота, јер ја свакако нећу доживети демократију у Турској, али она можда хоће.”

Слично је и у Црној Гори. Једино што нема, бар не још, новинара у затворима. Има убијених, претучених, институционално прогањаних, јавно линчованих само зато јер ,,иду уз длаку” и, како каже Сик, ,,неће да лажу, јер тако нису васпитани”.

Посебно је за наше прилике актуелна тврдња коју износи турски колега да нису проблем новинари у затвору, већ они на слободи. Они који супротно од Ахмета Сика и њему сличних, ,,проблематичних” новинара истраживача, иду „низ длаку”, који пишу како њихови послодавци наложе, а послодавци су и овде, као у Турској, у великим аранжманима са нашим Ердоганом и његовом владом.

Трагикомично је звучао недавни допис безимене уреднице некад чувене ТВ Б 92, која шаље извињење црногорском премијеру, јер им се, ето, омакло да у треш-програму званом „Булевар” емитују изјаву певаљке Јами о премијеровим милионима, авионима и камионима који су је опслуживали у старим, добрим, транзитним временима. Уредница упокојене ТВ Б 92 очито следи вољу власника, извесног Грка Киријакуа, који је својевремено отворио свој канал у Црној Гори, ТВ Прва, тако што је поделио канабе хотела „Маестрал” са црногорским Ердоганом. Од тада траје љубав између Теа и Мила. Тео се умиљава Милу, а заузврат, супротно законским одредбама, реемитује комплетан програм из Београда, дампингује цене оглашавања и затрпан је огласима државе, блиских фирми и, наравно, премијерове странке.

Један други Грк (није Драле) Статис на сличан начин постројава две дневне новине и два портала. Низ длаку, без проблема за „Ердогана” и његову владу. Резултат те љубави није само лажљиво и пропагандно новинарство већ и черупање државног буџета и природних ресурса. Милионе које Статис упумпава у пропаганду („Побједа”, „ДН”, „ЦДМ”, „Аналитика”) надокнађује десетинама милиона које добија разним погодностима и дисконтованим ценама бисера црногорске обале. Грк и његова азијска браћа са разних потерница тако постају газде од Милочера до Светог Стефана. Министар туризма обилази посланичке клубове и срчано објашњава зашто таквом инвеститору треба изаћи у сусрет продужавањем периода закупа, снижавањем цене ренте, уцртавањем нових објеката усред Миловерске суме итд.

Кад се на све то дода ружичаста ТВ и ,,Информер”, онда се стиче комплетна слика о Црној Гори по Ердогановом моделу демократије. Истина је у затвору, лаж је на слободи.

Једино ко то не примећује јесте шефица локалне канцеларије Оебса, бивша новинарка Јанина. За разлику од турског колеге Сика, који тврди да проблем новинарства није у новинарима по турским затворима, већ онима на слободи, колегиница Јанина упорно покушава да нас убеди у супротно. Папагајски понавља стереотип Ердоганове пропаганде по коме су проблем у Црној Гори новинари, уредници и медији који увек иду уз длаку и који зато увек праве проблеме кршећи кодекс и презумцију невиности уместо да као она, њен прашки друг Екрем Кусовац и обожавани премијер уживају у црногорским реформама, стратешким инвеститорима, белосветским хохштаплерима и њиховим медијима, то јест пропаганди. Али, лако је Хребичковој. Што би рекао Черчил, она неће живети овде, још мање њена деца. Након Црне Горе вероватно ће добити ново добро плаћено намештење. Борба за демократију, како објашњава Ахмет Сик, остаће нама и нашој деци. А Јанина ће нам у знак подршке слати разгледнице са нових егзотичних дестинација где ће наставити да шири мисију Оебса. И (не)слободу медија.

Директор „Вијести“, Подгорица