У НБА медији и играчи о истом различито

Од 1981. и великих почетних мука да се прво у америчком спортском простору устоличи као озбиљно надметање, НБА је поверила представницима медија одлучујућу улогу у бирању најбољег играча првенства.

Из године у годину лига се малим, али сигурним корацима развијала, поставши негде на размеђу два миленијума од такмичења локалног значаја општеприхваћени глобални спектакл.

Многе ствари су се мењале, и то не само реда ради, али су средства информисања и даље чврсто држала „дизгине у рукама” у МВП избору. Монопол у периоду „обнове и изградње” је био оправдан, пошто су медији значајно допринели НБА поробљавању планете. Ипак, последњих неколико сезона кошаркаши су почели да подижу глас све незадовољнији резултатима жирија састављеног од новинара специјализованих за праћење збивања у најјачој баскет лиги на свету.

Пре око пет месеци, за време краткотрајне паузе због играња меча „свих звезда” Кевин Дурант, један од најбољих мајстора под обручима не само у НБА, најавио је оно што је убрзо и урађено: „Ми боље од свих знамо ко колико вреди, јер смо сваког дана једни против других на паркету.”

Традиционално, средином јуна новинари су рекли своје устоличивши одличног плејмејкера Стефона Карија, чији је клуб Голден стејт убрзо затим постао и првак. Далеко за њим заостао је такође сјани кошаркаш, Џејмс Харден (Хјустон).

Пре неки дан струка је коначно „изашла из мрака”, организовавши свој први избор за најкориснијег играча шампионата. Ту је главну награду освојио баш Харден. Приредба је замишљена по моделу чувеног филмског „Оскара” и дељена су разна признања. Тако је Леброн Џејмс славио у категорији „играч кога бисте тајно највише желели у тиму”, док је Кари приграбио чак три „епизодна” прва места: „најзапаженији у кључним тренуцима”, „најтежи за чување” и заједничку са првом петорком „Ратника” – „највећа предност домаћег терена”.

Иначе, манифестација је била медијски неупоредиво слабије пропраћена од оне у којој су журналисти у главним улогама.

Некако паралено са овим састали су се Комитет за такмичење и Борд гувернера (власници клубова). Тема разговора, бар оно што је јавности пласирано, била је промена рангирања екипа у плеј-офу. Свако од два („Исток” и „Запад”) удружења у свом саставу има и по три подлиге са по пет тимова. Поредак од броја један до броја осам прави се тако што победници подлига, без обзира на однос победа и пораза, у „костуру” не могу испод четвртог места.

По новом предлогу, освајање неке подлиге не би гарантовало горњи део распореда, него би се упаривање вршило искључиво на основу односа победа и пораза (сваки тим одигра у току сезоне по 82. утакмице). У протеклом првенству Портланд је као освајач Северозапада био на четвртој позицији „Запада”, док би се по новом нашао на шестом месту.

Аналитичари из штаба лиге су израчунали да постоји нешто мање од пет одсто шанси да се у плеј-офу не нађе неки од победника подлига. Упоређивањем резултата из ранијих шампионата и према новом предлогу, сви досадашњи прваци подлига би се борили за титулу. Ипак, власници још увек нису „преломили”, мада постоје добри изгледи да се доигравање 2015/16. одигра по новом систему.

Врело кошаркашко лето у НБА додатно је зачинила и Беки Хамон, поставши прва жена икада која је тренирала мушкарце: са Сан Антонијем је освојила Летњу лигу у Лас Вегасу. Комесар Адам Силвер зато каже да не сумња да ће веома брзо нека жена постати главнокомандујући са клупе НБА екипе.

А да је НБА високопрофитабилни производ, у коме не сме да буде „празног хода”, види се и по следећем пословном потезу којим је попуњена „рупа” у пражњењу навијачких џепова. За само шест евра у првенству 2015/16. биће могуће „а ла карт” наручити утакмицу која није у телевизијској понуди, и то за гледање на компјутерима, таблетима и мобилним телефонима.

Ратко Павловић