Од тајног оружја до жртвеног јагњета

Ни лук јео ни лук мирисао, а могао би да буде жртвено јагње „теорије завере” која је протеклих дана уздрмала комплетну српску кошаркашку јавност. Ни фантастична сезона у којој је носио Црвену звезду до „трипле” круне, ни бројни рекорди које је оборио у Евролиги, ни улазак у НБА лигу на велика врата нису Бобана Марјановића ставили у жижу јавности ни приближно колико то што се преко његових леђа препуцавају „велики играчи”, ломе лични интереси и сујете.

Сан кошаркашког џина из Бољеваца (27, 222 цм) да ће у дресу Србије на Европском првенству одиграти ролу коју је одглумио у филму „Бићемо прваци света”, када је дублирао чувеног руског центра Јаниса Крумиша (218 цм), све је даље од јаве. Била му је намењена улога „тајног оружја”, али наредба послодавца из Сан Антонија да напусти припреме и дође на додатне лекарске прегледе, као последица изјаве помоћног тренера Црвене звезде да је у финишу сезоне играо са сломљеним стопалом, по свему судећи, оставиће недовршеном његову репрезентативну причу.

Марјановићева кошаркашка каријера почела је у клубу Ртањ из родног места. Већ у осмом разреду израстао је два метра, а годину дана касније, као 15-годишњак, висок 209 цм, потписао је професионални уговор са Хемофармом. У Вршцу је достигао 222 цм и убрзо кошаркашки прерастао амбиције средине, па се на позив Душка Вујошевића придружио московској „армији”. Моћни ЦСКА дао му је на потпис трогодишњи уговор, али брзим одласком с кормила Вујошевића и на Марјановићеву минутажу почела је да се хвата паучина. После пар месеци прослеђен је у Жалгирис, а неславну интернационалну авантуру завршио је у Нижњем из Новгорода.

У Србију се вратио изгубљеног самопоуздања, које није успео да му улије ни познати тренер мотиватор – Мирослав Мута Николић. У крагујевачком Радничком одиграо је полусезону за заборав и на лето се обрео у Мега Визури, клубу под патронатом његовог менаџера. Из „рупе” га је извукао тренер дебитант Дејан Милојевић. Некадашњи репрезентативац научио га је многим цакама, како да користи висину и распон руку од 240 цм. Морао је да трчи као и бекови, без пардона и попуста и вратио се никад јачи и спремнији.

Две године у Црвеној звезди биле су путоказ ка Америци, а учинак у последњој мамац за петоструког светског првака Сан Антонио. Дрес са логом НБА заслужио је избором у идеалну петорку Евролиге, рекордима по двоцифреном броју поена и скокова на једној утакмици (16), укупном броју скокова (256) и индексним поенима корисности (616). Ипак, сезону из снова можда неће заокружити играњем за репрезентацију и евентуалним освајањем медаље која недостаје да овој кошаркашкој бајци да пун смисао.

Ожењен је Милицом, која је нижа од њега за 61 цм, и имају сина Вука, који не пропушта татине утакмице.