Вечерас: Србија – Хрватска

Од нашег извештача

Казањ – Прво о Италији. Србија је разбила Кампањину екипу, демонстрирала силу, показала ривалу да у овом тренутку није равноправан. Када је италијански селектор код минуса 0:3 средином прве четвртине затражио тајм-аут и при том виком, за њега некарактеристичном, покушао да поврати унезверене играче, било је јасно да је Србија у финалу.

Све после тога је била игра мачке и миша у којој је мачка у појединим тренуцима давала мишу да дође до ваздуха. И изјаве противника како је кобна прва четвртина све решила и да је после тога све мање-више било како треба звуче комично.

Права истина је да је Италија играла онолико колико је Србија била расположена. „Азурима“ није срећа била наклоњена, Савићевом саставу се баш играло.

И одмах после меча почела је операција финале. У селекторовој соби су посматрани мечеви Хрватске и Грчке, Србије и Хрватске из Бергама.

Зна се финале – свих финала. Две најбоље екипе су (Србија европски првак, Хрватска олимпијски победник) на талону. Обе мирне, с олимпијском визом. Срби са жељом да понове Рим из 2009, Хрвати са амбицијама да репризирају Мелбурн из 2007. и реванширају за недавни пораз у Бергаму.

Јуче су ватерполисти обе екипе имали слободно пре подне, а тренинг у вечерњим часовима. Око ручка дружење с новинарима.

– Наш адут у мечу је одбрана. Знамо шта нас чека. Можете да причате о тактици, али када утакмица почне... Финале је посебан догађај у каријери. Играли смо их неколико и сада улазимо у меч са вером у победу. Они су квалитетнији, него што су били у Бергаму, решили су проблем олимпијске визе. Поред одличне одбране наши адути морају да буду велика жеља и стрпљење у игри, – рекао је Филип Филиповић.

Најефикаснијег играча на такмичењу у српским редовима Душка Пијетловића очекује тежак дуел с хрватским бековима:

– Биће физички тешка утакмица. Не верујем у бројне контре. Уморни смо, јер смо се против Италије, посебно у прве две четвртине, испразнили. Они су имали лакши пут до финала, само са Црном Гором је било теже. Полуфинале је увек стресно. Наћи ћемо начин да се опоравимо, а мотив није проблем.

Андрија Прлаиновић је подсетио:

– Они чекају на финале од Мелбурна 2007, ми од Шангаја 2011. Мотиви дакле неће недостајати. Хрватска је физички најдоминантнија екипа. Не заостајемо много, а имамо неке друге квалитете које они немају. Пут до финала, истрошене емоције се заборављају, када се игра за злато. Прави дуел тешкаша.

Капитен Живко Гоцић је оптимиста:

– Да бисмо победили глава мора да буде хладна, да будемо заједно и стално стрпљиви без обзира како се све одвија. Гајимо исти стил игре и неке веће приче нема. Играмо за светско злато. Шта још треба више да би се дао максимум?!

------------------------------------------------------------

Највећи спектакл у ватерполу

Казањ – Све време су водили против Грчке. На крају је Павић на петерце одбранио ударац Фунтулиса, донео екипи финале, медаљу и олимпијску визу. Шта се догодило у последњој четвртини коју су изгубили с 4:2 остаје им за анализу.

Гол одлуке на петерце постигао је квалитетни и увек корисни Шетка:

– Следи нам огромно финале, моје прво. Знам да су сви очекивали такав расплет и неће бити лако. Сви су напаљени на наше обе екипе. Оправдали смо улогу фаворита. Пласман у Рио је био циљ, а финале је пола-пола. Код гола одлуке сам мислио само и ако промашим и ако погодим то је божја воља. Србија? Ценимо се, врхунска екипа, познајемо се. Играли смо у Бергаму и ето нам прилике за реванш, а сигуран сам да ће људи уживати у ватерполу екипа које ће дати све од себе да победе. И на крају ће поражени честитати, немам дилеме.

Маро Јоковић је у Про Реку играо с Филиповићем, Прлаиновићем и Душком Пијетловићем:

– Контролисали смо меч са Грчком до самог краја. Стрпљиви су, решавају у последњим секундама и то нас је пореметило. Испунили смо циљ, норма за Рио је ту. Србија је најбоља на свету и ово су две екипе које заиста заслужују да се боре. Имали смо шансе у Бергаму. Одлично се знамо, баш је све отворено.

Сјајни голман Јосип Павић је категоричан:

– Највећи спектакл у ватерполу. Заслужено смо у финалу и једни и други. Наш одговор на српску игру је – одбрана, без примљених голова из позиционе игре. Ривал је искуснији од нас, фале Добуд и Рађен, али није ни време, ни место за плакање.

Дамир Бурић сматра да су шансе подједнаке:

– Гледаћемо снимак мада се одлично познајемо. Мотив одлучује. То је више од игре, али само зато, јер увек играмо или за злато или бронзу. Остало ме не занима.

Први сарадник Ивице Туцака Иван Асић је био кратак:

– Урадили смо велику ствар и једни и други. Сада треба да уживамо у финалу, јер играју две најбоље екипе.

---------------------------------------------------------------------

Досад само једном у финалу

Србија и Хрватска су играли само једно финале. Светски куп у Орадеи 2010. припао је нашој селекцији. У важним мечевима Хрватска је победила у полуфиналу Светског првенства у Мелбурну 2007. с 10:7 и у групи на Олимпијским играма у Пекингу с 11:7. Славила је и у Загребу у полуфиналу Европског првенства (10:9) голом из петерца пет секунди пре краја.

Србија памти тријумфе пре свега на Светском првенству у Риму 2009. У полуфиналу је Хрватска савладана с 12:11. Важан тријумф је био и на Европском првенству у Ајндховену 2012. у групи (15:12) и посебно недавно у Бергаму, у Светској лиги (9:6).

После осамостаљења Србија је 2006. прву утакмицу у иностранству играла у Шибенику. Тако су Хрвати били у прилици да први слушају „Боже правде“.