Грчка немоћна пред проблемом миграната

Од нашег дописника

Атина – Потпуни хаос – слика је коју је са грчких острва, претрпаних мигрантима, понео високи представник агенције УН за помоћ избеглицама, објашњавајући да Грча мора да реши овај проблем. Одговор премијера Алексиса Ципраса је да Атина не може сама да реши проблем хиљада миграната и да је терет већи него што држава може да поднесе.

„Неопходна јој је (Грчкој) помоћ ЕУ”, изјавио је Ципрас после специјалне седнице владе посвећене овом питању.

Само у јуну и јулу 86.000 избеглица из Сирије, Ирака и Авганистана стигло је до грчких острва, која не могу да им пруже хумане услове боравка – ни кров над главом, ни довољно хране и медицинске помоћи, ни одећу, а још мање светлију будућност због које су оставили домовину.

Директор УНХЦР-а за Европу, Винсен Коштел, је грчкој влади после обиласка Лезбоса, Коса и Хиоса поручио да је забринут због ситуације која је очигледно измакла контроли и да су неопходне хитне мере у којима ЕУ мора да учествује и подели терет Грчке. Коштел се само први пут суочио са стварношћу са којима грчка острва најближа Турској живе већ месецима од како је талас миграната узео маха и од када на острва стиже бар стотинак миграната дневно. Лезбос, Кос, Хиос, Самос, Лерос и Родос су под опсадним стањем јер у импровизованим прихватилиштима у којима нема елементарних животних услова живе стотине миграната који су без новца јер су последњи долар или евро дали за превоз из Турске ,а затим били остављени без посаде, на сред мора. Овдашњи медији су више пута апеловали на помоћ јер је на Лезбосу стотине људи лежало у пристаништу у нади да ће одатле отићи даље. Изгладнели и изнемогли преживљавали су захваљујући помоћи локалног становништва које им је једном дневно дотурало воду и храну.

Из државне благајне није било никакве помоћи и ситуација је постала трагична јер су се несрећни људи разбољевали, а међу њима је било и много деце. Туристи су почели да заобилазе древни Кос који је изгледао као велики прихватни центар.

„Грчка не може самостално да реши проблем хиљада миграната и сада је тренутак да ЕУ покаже да ли је солидарна или у њој свако покушава да заштити своје границе”, одговор је премијера на замерке УН, уз констатацију да земља и сама има велике проблеме и да јој је за то потребна помоћ Европе.

Ципрас је још једном подсетио да проблем миграната није само грчки, већ европски, али да се стицајем околности Грчка и Италија прве налазе на удару „људи из чамаца” и да је неопходно наћи коначно решење са Турском одакле мигранти организовано крећу на пут а затим бивају препуштени судбини.

Грчка ТВ је више пута емитовала репортаже са тачним сценаријом пребацивања миграната из земаља захваћених ратом до Турске и, затим, до европских обала.У Турској на плажама кажу да чека неколико стотина хиљада људи који су већ платили таксу за превоз у Грчку. То је добро организован посао који у Турској нико не крије од званичних органа, а тарифе су од 1.200 евра до неколико хиљада, зависно од земље у коју се путује. Од како се повећао број оних који су настрадали у таласима Медитерана, све је популарнија такозвана копнена тура. Из Турске, преко Грчке и Макдоније, а затим Србије и Мађарске води „балканска рута” где се неретко добар део пута прелази пешке, са водичима.

Међутим, ЕУ није превише расположена да прихвата нове квоте миграната тако да у овом тренутку највећи терет сносе Грчка и Италија. Атина захтева да се уплати обећана сума од 500 милиона евра.

„Изгледа да је Европа заборавила да су грчке границе и европске и да је заједничка одговорност њихово обезбеђивање”, изјавио је грчки председник Прокопис Павлопулос који се сложио са оценом да је ситуација на острвима драматична и подсетио Европу на споразум о миграцији из 2008. који врло јасно осликава европску одговорност и обавезе у овој сфери.

Проблем се, иначе, већ одавно са острва преселио у Атину где се део миграната одмах пребацују. Али, како је реч о породицама без икаквих материјалних средстава, њихов боравак у главном граду се претвара у агонију. Без новца за хотел и храну, они су до евентуланог добијања докумената за даљи пут препуштени сами себи. Један од атинских паркова био је последњих месеци прихватилиште за стотине породица са децом које су становале у шаторима. Једно црево било је за купање, прање веша, припремање хране, ако се имало од чега.

Помажу добри људи, градске власти, војска се обавезала да ће дневно достављати хиљаду порција. Свакодневно Атињани доносе одећу, паковања воде, храну...О свом трошку некадашње избеглице које су се снашле и остале у Атини организовале су читав мали цех за припремање скромних сендвича које су делили мигрантима. Помажу углавном жене „дошљаци” из афричких и азијских земаља које у Грчкој имају боравак, које су решиле да  остану икоје су се удале за Грке.

Помажу и страни туристи. Кад заврше обилазак Атине, многи са пуним кесама крену у парк-прихватилиште. Када су ТВ екипе једну Канађанку питале откуд и она међу мигрантима уместо на Акропољу, била је врло прецизна:„Овде сам да помогнем јер све ово је срамота за цео свет!”

Одлуком грчке владе, део миграната биће пребачен у нови прихватни центар који се гради мало даље од центра града. Иако на чистини без дрвета и хлада, 350 контејнера са водом и струјом биће сигурно уточиште за многе породице. Они који су једном оставили домовину и све што су имали свакако не очекују много.Само се још надају!