Уметник који је градио мостове и рушио границе

Као што је некада песмама „Све што знаш о мени”, „О, младости”, „Загрли ме”уједињавао целу Југославију, тако је и сад својим одласком ражалостио читав регион. На вест о смрти Арсена Дедића реаговали су сви: музичари, књижевници, глумци... и сви кажу да његовим одласком остаје огромна празнина која ће тешко моћи да буде попуњена.

Зоран Предин, словеначки кантаутор, који се са Арсеном последњи пут сусрео три недеље пре „несретне операције”, прича како је Дедићевом смрћу изгубио пријатеља, ментора и старијег брата:

– Арсен је био тај који ме је узео под свој кишобран. Био је строг, али духовит и доследан учитељ. Срећан сам што сам био део његове шире уметничке породице. Упознали смо се 1982. после једног концерта и 1989. снимили заједнички албум „Свједоци приче” који је, нажалост, рат пресекао. Али, на срећу, остали смо пријатељи. Увек је био изнад било какве дневне политике, градио је мостове и рушио границе. Код њега није било средине: било је све или ништа – каже Предин помињући и његов квалитет и оригинални ауторски израз:

– Легендаран је био и његов црни хумор којим је очарао све људе који су ушли у његов живот: било да су таксисти, портири, или продавци кајмака на пијаци... Живео је пуном снагом и није се штедео. Код њега никад није било говора о некој пензији, а енергија какву је поседовао, реткост је. Сада су се милиони људи из наше бивше државе сетили када су шапутали његове стихове, или звиждали његове мелодије. Празнина која остаје после њега тешко ће моћи да се попуни, а стати у његове музичке трагове биће још теже – сматра Предин.

Исто мисли и наш критичар Петар Јањатовић, који о Арсену говори као о једној од највећих музичких величина:

– Многе хвалимо кад умру, а он је, срећом, био много велики још за живота. Његовом смрћу музичка сцена на простору бивше Југославије изгубила је једног од кључних аутора. Из његове огромне каријере тешко је било шта издвојити, али сигуран сам да је емотивно обележио много генерација са „Не дај се, Инес”.

И за Хрвоја Хорвата, хрватског новинара и критичара, Дедић је био  највећи музичар на простору бивше Југославије:

– Стално причам да не ни било рок музике да није било Арсена. Његов деби албум „Човјек као ја” био је први кантауторски албум у читавој Југославији и утицао је на све. И сви, од Горана Бреговића, Боре Ђорђевића, Јасенка Хоуре, до Кемала Монтена, наслањали су на његов рад. У толикој мери је подизао стандарде тадашње естраде да тек сада, када погледамо уназад, видимо колико је ишао против струје и упорно радио своје до самога краја – каже Хорват, који истиче да је имао срећу да га Дедић „пусти близу себе”:

– Прошле године урадио сам последњи интервју са Дедићем у Шибенику за магазин „Ролингстоун” на пет страна. Причао је како ради цртеже за књигу своје унуке, спрема нову књигу, хрли на концерте тамо, вамо. Био је бескрајно енергичан човек, пун креативности. Увек је имао више енергије и знања од свих нас. Мислим да ће то фалити свима и ево видим да сви познати људи из бивше Југославије реагују да смо изгубили једног великог човека. Он никада никоме није учинио ништа нажао – прича Хорват и додаје да, без обзира на здравствене проблеме, није могао без рада:

– Имао је невероватан ритам, и волео је да каже: „Ево мојих 50 година живота и 70 година рада.” Био је много духовит. Иако му је последњих година главна метафора била – иде моја одјавна шпица, сви су то схватали као шалу...

Дедић је за Корнелија Ковача био комплексна и комплетна личност, а све оно што је урадио трајаће заувек:

– Сећам се да је врло брзо постао популаран, али њему то нити је пријало, нити се уобразио. Патио је што је популаран и што га „тегле” на све стране. Радио сам са њим врло значајан албум 1976. године – „Породично стабло”. Био сам потписан као диригент и аранжер, и то ми је остала дивна успомена. Био је врло квалитетан шансоњер и толико је тога доброг урадио да је готово немогуће било шта издвојити. Писао је дивне стихове и годинама већ желим да урадим музику на те његове стихове. У ствари, песму „Осамљени људи” имам већ компоновану. Још 1989. видео сам се са њим на Пулском фестивалу и тада ми је дао текст за ту песму. Кад сам се после неколико година вратио из Шпаније, нашао сам тај текст, а било је то после оних ратова, неке 1998, и чули смо се телефоном. Јави ми се уз речи: „Где си Корни, шта има?” Ја га подсетим на тај текст, читам му, а он ми узврати: „Зар сам ја то написао?” Причам му како желим да направим мелодију и снимим је, можда са Бисером Велетанлић, а он ми само кратко поручи: „За тебе Корни, може...”

Комеморација ће бити одржана наредних дана у Шибенику, а сахрана, чији датум још није објављен, по Арсеновој жељи, у Загребу у најужем кругу породице.

Јелена Копривица

-----------------------------------------

Аутор вечних песама

Габи Новак је пре неколико година рекла за наш лист како ће радије бити уз Арсена него на сцени:

– Арсен је човек кога треба посебно пазити, јер знамо шта је све прошао, и не желим да га оставим на сувом, да бих отишла на турнеју – говорила је, причајући и о Арсеновој ауторској величини:

– Људи из бивше Југославије и данас долазе код Арсена и моле га да им напише нешто. Често ме питају: „Како Арсен увек погоди праву песму за тебе?” Па, зато што увек зна шта ми је потребно. Нећу ваљда да певам неке песмуљке? Његове супесме вечне!

И њихов син Матија Дедић је за „Политику” признао како му је било тешко, јер су га стално упоређивали са родитељима:

– А немогуће је достићи рејтинг и статус Арсена и Габи. Арсена занима само крајњи производ, а не да ли то свира његов син или неко пети. Арсен је и постигао све то у каријери, јер су његови параметри изразито високи – причао је Матија.

-----------------------------------------

О младости

Поклањала си ал’ си крала
И невјерна си била ти
Не, сувише ми ниси дала
О младости, о младости
О младости моја
То шкрто сунце што је пало
Та љубав јадна, кратки сни
За успомене то је мало
О младости, о младости
Дај стани на час, и дај ми снаге
Да опростим се бар од ње
И да ми друштво пјесму сврши
И да се чаша испије
Још препун наде, што да радим
На пола пута тек смо ми
А јутрос већ су други млади
О младости, о младости
О младости моја
Па збогом, буди боља с другим
И дај му више њежности
Јер то је ништа што ја губим
О младости, младости

Дај стани на час, и дај ми снаге
Да опростим се бар од ње
И да ми друштво пјесму сврши
И да се чаша испије
----------------------------------------------------

Здрав­ко Чо­лић: Вест о ње­го­вој смр­ти мно­го ме је по­го­ди­ла. Од ње­га сам то­ли­ко то­га на­у­чио

Мом­чи­ло Ба­ја­гић: Ар­се­ну је нај­бо­ље од­го­ва­ра­ла ти­ту­ла ма­е­стро. Увек сам га та­ко осло­вља­вао

Ра­де Шер­бе­џи­ја: Смрт ко­ја те ба­ци у без­на­ђе, смрт ко­ја седо­го­ди ка­да пад­не је­дан ова­ко ве­ли­ки храст

Ма­си­мо Са­вић: У све­ту му­зи­ке и ли­ри­ке ни­ко му ни­је ра­ван и ду­го ће­мо се на­че­ка­ти пре не­го нам се опет до­го­ди ова­кав умет­ник

За­фир Ха­џи­ма­нов: Свет ни­ка­да не­ће од­у­ста­ти од дру­же­ња са то­бом дра­ги, ве­ли­ки и је­ди­ни Ар­се­не