Србија у Европи путем којим се ређе иде

Од нашег сталног дописника

Брисел, 20. фебруара – Имајући у виду званичан став Србије да никада неће признати независност Косова, дипломате у ЕУ нису баш усаглашене када одговарају на питања која се тичу узрочно-последичне везе између тог става и пута наше земље ка чланству у ЕУ. Ипак, једногласно ће рећи да су то два потпуно одвојена процеса и да тако треба и да остане.

Саговорници „Политике“ из дипломатских кругова у Бриселу још не могу са сигурношћу да тврде на ком делу пута би Србији био постављен услов о регионалној сарадњи (што подразумева признање суседних држава), јер је ситуација, како објашњавају, сасвим нова и непозната. Поређење са Кипром, који не признаје турску управу на делу територије, не стоји, како кажу наши извори, јер што се Кипра тиче, он је за ЕУ једна држава, чије је питање непризнавања турског дела унутрашња политичка ствар.

Што се Турске тиче, то је међународно питање и она ће морати да призна цео Кипар ако жели пуноправно чланство у ЕУ. У случају Србије то би такође било међународно питање. Наравно, све ово уз ограду да преостале земље ЕУ које нису признале независно Косово то учине.

Прва степеница на европском путу наше земље била би потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, а једини услов који би Србија требало да испуни, ако жели тај споразум, јесте пуна сарадња са Хашким трибуналом на чему тврдо инсистира Холандија и нешто мање категорично Белгија. Признање Косова није услов за овај споразум, у томе су сагласни наши саговорници. После потписивања уследила би ратификација споразума, како од стране Србије, тако и од свих 27 чланица ЕУ. Ни ратификација споразума не би нужно повлачила за собом признање Косова, слажу се саговорници, као ни следећа фаза – стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

Пример би могла бити Турска која је званично кандидат за чланство у ЕУ, иако није признала Кипар, већ само његов турски северни део, који Кипар сматра својом – окупираном територијом. Коначно, ако Србија постане кандидат и аплицира за чланство у ЕУ, преговори о чланству не би могли бити отпочети без претходно испуњеног услова о регионалној сарадњи, што би у случају Србије највероватније повлачило и признање Косова.

Међутим, треба имати у виду чињеницу да се све одлуке у ЕУ доносе консензусом и да свака држава чланица може да блокира Србију, или било коју другу државу, на њеном путу ка ЕУ. Такође, за Србију могу да важе и нека друга правила, која се у бриселском дипломатском речнику називају привилегијама. Није мало оних који ће рећи, свакако неформално, да је Србија „заслужила компензацију за Косово“.