АПА одобравао тортуру

Гвантанамо Беј је америчка војна база у којој су људе годинама држали у заточеништву, без икаквог судског поступка, права на адвоката или обраћање родбини. Уобичајено практиковани и релативно ненасилни начини преваспитавања, засновани на мекшим психолошким техникама (brainwаshing) нису дали нарочите резултате код ових затвореника, а њихова личност и ставови јако тешко су доступни корекцији – или се ту напросто и није имало шта кориговати будући да су хапшени потпуно погрешни људи. Што се тиче испитивања, такође су били непопустљиви – или једноставно, како многи тврде, нису ни имали шта да признају.

Америчко психолошко удружење (АПА) има више од 122.500 поносних чланова, психолога из најразличитијих области деловања, водећи промотор угледа психолошке струке и неизоставни модел развоја психолошких удружења малих, нарочито транзиционих земаља. АПА је оличење велике софистициране моћи Сједињених Држава – његово руководство у непосредном је контакту са самим врхом државе, Бушове, као и сада Обамине администрације и, природно, они који умеју да обликују умове и понашање, виђенису као посебно важан ресурс унутар државе. Толико важан да држава каткад настоји да их ослободи обавеза према етичком кодексу сопственог струковног удружења.

Реч је о гигантској, сјајно организованој групи врхунских стручњака, при том и врло профитабилној. Па ипак, словеначко друштво психолога 3. августа ове године доводи у питање репутацију реченог психолошког дива и на свој сајт ставља као ударну вест: „Европски психолози шокирани учешћем америчких колега у бруталностима и мучењима...” Словенци су, шокирани понашањем АПА, реаговали скоро моментално након што су то учиниле колеге из европског удружења психолога ЕФПА.

Јер, амерички експерти, свакако уз нечије одобрење (врх АПА, по Хофмановом извештају, доказано су уплетени у овај скандал), без проблема прелазе линију. Баве се многобројним бруталнимиспитивањима, ускраћивањем спавања, хорор третманима затвореника и, напокон, екстремно бруталним храњењем оних који су прибегли штрајку глађу као свом последњем људском праву и одбрани својих најличнијих уверења. То није навело експерте да одустану – сонда кроз нос „на живо” присилно је хранила заточенике болно парајући црева до желуца и уједно их кажњавајући за некооперативност и понижавајући њихов (какав год) животни избор. Ово последње, демонстрирано у видео-снимку бившег заточеника који је тортуру прошао, заиста доводи у питање здрав разум или бар карактеристике личности неколицине америчких психолога који су у томе учествовали. Руководство АПА се годинама понашало тако да „не чује зло, не види зло, не говори о злу”. Извештај заправо говори више од тога, они нису били само пасивно агресивни посматрачи, они су директно одобравали психолошке, физичке и моралне тортуре.

Да ли су снимци напросто превршили меру толеранције јавности? „Да, психолозима се може, на њих се Хипократова заклетва не односи”, један је од многобројних коментара на сајтовима. Јавност није упозната да и далеко мања удружења психолога имају веома ригорозне стандарде понашања, док је прокламовани етички кодекс АПА веома прецизан: „АПА је водећа научна и професионална организација која представља психологију Сједињених Америчких Држава. Наша је мисија подстицање стваралаштва, комуникације и примене психолошких знања тако да она буду на добробит друштва и да унапреде људске животе”, прочитаћете чим отворите сајт овог удружења.

Након што је скандал неповратно разоткривен АПА је предузео (тј. углавном најавио) беспоштедне кораке. Хофманов извештај је стављен на сајт заједно са свим релевантним подацима у вези саовимдогађајем. Истовремено, удружење је упутило два јавна писма: једно својим члановима, друго интернационалним колегама. АПА јавно признаје, поменутим скандалом нанета је штета. У писму међународној стручној јавности изражавa се жаљење: „Премда узнемирујућа и болна открића из извештаја јесу у вези са америчким психолозима и са АПА организацијом, ми смо јако свесни да су ови догађаји бацили сенку на интегритет и психологе у свим земљама и потенцијално угрожавају начин на који психолози могу бити виђени широм света.”

Европске колеге реаговалесу тако што су на сајт ставили да је ЕФПА „дубоко шокирана закључцима Хофмановог извештаја који говоре о укључености АПА руководства и америчких психолога у тортуру”. ЕФПА подсећа да је „саслушавање (у смислу истражног полицијског поступка) забрањена зона за психологе”. Појединачна национална психолошка удружења широм Европе, укључујући и најстарије у нашем региону – српско – нису се одазвала на ову „дубоку шокираност” ЕФПА, јер Хофманов извештај углавном нису ни „приметила”.

Клинички психолог