Августовска сећања

Некако у августу оживе ратна сећања и пријатељства искована у Хирошими, на Варваринском мосту, у Книну... Кад су Јапанци видели да не могу да победе Американце, придружили им се у привредном чуду. И ми кад нисмо победили НАТО 1999. полако им се придружујемо у чуду. Што се Хрвата тиче, они тек сада, кад су постали чланови ЕУ, инсистирају на славној прошлости из четрес прве, цртајући кукасте крстове на сваком месту. То већ нервира и саме Немце, који се поштено стиде тог времена, док Хрвати инсистирају на ономе, као у вицу о мишу и слону преко моста: Ала смо тутњали. Ових дана ваљда очекују да им се извинимо, и то на латиници.

И Црна Гора  јури НАТО, никако обрнуто, па је све у тој кампањи. Летос ми је тамошњи познаник, иначе локални функционер, објашњавао како они воле Русе, али је за Црну Гору једини спас НАТО.

– То ти је – рече – као фудбалер коме је Партизан у срцу, оде у Црвену звезду ради бољих услова.

Кад сам га упитао шта ће тај јадов ако дође до „вечитог дербија“, није ништа рекао, само је слегао раменима.

Животиње имају моћ да предосете катастрофу. Тако су се свиње, овце и краве узнемириле ових дана, предосећајући нове изборе, када ће их посетити политичари. Постоји рурална легенда у Србији да краве, после посете важних политичара, данима дају кисело млеко.

У августу је почела сезонска распродаја медија. Акција још траје. Тајкун пође у град да купи телевизор и схвати да му се више исплати да купи целу телевизију. Нека, ваља ће. Макар кад буде удавао ћерку да се све то лепо сними. Грађанима остаје неколико националних телевизија и право да знају све. Све што они хоће да знамо.

А кад прођу избори, у Народну скупштину ушетаће нови посланици, нови министри, нови Бечићи, нови Бабићи... И на премијерском месту наравно – Он.