Слава га никад није интересовала

Крагујевац – Од Бориса Аранђеловића, недавно преминулог певача групе „Смак”, јуче су се у Крагујевцу опростили његови пријатељи и сарадници. Комеморативном скупу у Књажевско-српском театру присуствовали су многобројни Крагујевчани, представници града и државе, који су одали последњу почаст по многима најбољем рок и блуз певачу старе Југославије. Овај легендарни певач умро је у Ротердаму 27. августа, у 67. години.

О Борисовом препознатљивом гласу, његовом односу према музици, дружењу и животним тегобама које је ћутке трпео, трудећи се да остане насмејан, говорили су: наш познати рок критичар Петар Пеца Поповић, гитариста Радомир Михајловић Точак, писац из Босне и Херцеговине – Емир Соколовић, вођа групе „Ван Гога” – Звонимир Ђукић Ђуле и Ненад Јанковић, новинар.

– Отишао је шумадијски витез, певач потпуно другачији од других, једноставан човек који се по тој својој особини разликовао од свих других великих певача југословенске рок сцене. Његов шумадијски блуз био је амалгам од сна и севдаха, из његовог срца допирало је, подједнако, певање и плакање. То је шифра губитника који су једном имали све. На крају је завршио без динара и вишка популарности, тај шумадијски фрајер и кафански лаф, кога ће Крагујевац дуго морати да носи на савести – рекао је Поповић, напомињући да је Борис био један од ретких певача који је свој препознатљив глас пристао да стави у функцију инструмента.

Радомир Михајловић Точак, творац „Смака”, говорио је о Борисовој двојакој природи:

– У друштву, на снимањима, у кафани, знао је да нас засмејава, причао је вицеве и шалио се, али на сцени је био готово стидљив. Понекад је знао да се повуче у позадину, одакле би само куцкао својим даирама. Његов однос према музици био је ригидан. Одбацивао је све што му се не би допало, без обзира на квалитет. За њега је само „Смак” био светиња. Живео је једно време у Аустралији, одлично је говорио енглески језик, и сви контакти су ишли преко њега. Није био амбициозан, слава га никад није интересовала. Био је дарежљив. Било ми је стало до његовог мишљења, јер је увек било непосредно и искрено. Музику је осећао природно, никад је није учио. Волео је људе, поготово децу, а увек је био сам...

Емир Соколовић је Бориса упознао 2011. у Ротердаму, где је певач „Смака” живео последњих 25 година.

– Дошао сам да видим како одлази, не како умире. Титани никад не умиру – поручио је овај писац.

Откривајући да га је управо Борис увео у свет музике, почетком седамдесетих, Звонимир Ђукић је подсетио на неке рок великане који су нас напустили:

– Отишли су Милан Младеновић, Маргита Стефановић, Влада Дивљан... Борис је са њима. Они сада на небу праве свој бенд. Биће то супербенд...

Подсећајући присутне на хитове „Смака”: „Људи није фер”, „Шумадијски блуз”, „Црна дама”, „Даире”... Јанковић се осврнуо и на Борисово певачко умеће, на препознатљив глас који је достизао највише тонове.

– Певао је високо, до неба. Најбоље на последњим концертима „Смака”, у „Комбанк арени” и на „Ушћу”. А приватно, знам, своје пријатеље, свој родни Крагујевац, своју земљу и свој народ увек је носио дубоко у срцу. И освојио нас је заувек.

Борис Аранђеловић је рођен 1948. у Крагујевцу. У „Смак” је дошао 1973. године. На проби је отпевао само једну песму и постао део легенде, ушао у историју. Сахрањен је јуче на гробљу у Белошевцу.