Без бола нема игре

Наша атлетика имала је и светску рекордерку, европске шампионе и освајаче олимпијских бронзи, али све њих надмашила је 25-годишња атлетичарка новосадске Војводине Ивана Шпановић, иако је само рекордерка Србије и иако још није освојила олимпијско одличје.

У европском и светском врху у скоку удаљ била је као кадеткиња, јуниорка и млађа сениорка и освојила седам медаља, а тај тренд наставила је и као сениорка – на пет узастопних светских и европских шампионата од 2013. године освојила је медаље, а такав континуитет без иједног кикса није имао ниједан припадник наше „краљице спортова”.

После три бронзе са светских првенстава, две с отворених борилишта и једне из дворане, европског сребра на отвореном и злата под кровом, постала је кандидат за олимпијско одличје у Рију и то највећи уз Американку Бартолету која се скоку удаљ вратила прошле године и после тачно десет година у Пекингу поново постала шампионка света.

На циришком митингу Шпановићева се у последњем покушају вратила на прво место и тако реванширала пуном мером Американки, која јој је у Пекингу у последњем, победничком скоку скинула сребро с врата. То је тренер Горан Обрадовић, наследник Јанија Хајдуа који је Шпановићеву довео до јуниорских успеха и сениорских рекорда, оценио као нови квалитет своје ученице.

Нема предаје, уосталом њен животни мото је „без бола нема игре”, дакле без великих напора нема успеха ни радости.

На Светском првенству видело се и да више нема медаља без скокова изнад границе од седам метара, то је потврђено и у Дијамантској лиги у Цириху, а Ивана Шпановић је на време успела да прескочи седам метара, о чему је дуго сањала. После скока од 6,78 м на Екипном првенству Европе 2010. рекла је: „Мало је недостајало да падне седмица. Спремна сам за велике даљине, а уз мало среће већ у Барселони могу то да остварим”. Фортуна није услишила ту њену жељу и, иако је од 2007. сваке године поправљала личне рекорде (изузетак је само 2012), скок преко границе од седам метара измицао јој је све до 28. августа ове године када је у првом и шестом скоку на Светском првенству скочила 7,01 метар.

Психолошка баријера је најзад пала. Да јој је сада много лакше видело се пре три дана у Цириху. У последњем скоку за победу било јој је потребно да надмаши Бартолетиних 6,97 и она је скочила 7,02 м, трећи пут прелетевши седам метара.

Освајач првог одличје на светским првенствима за нашу атлетику могла би у Рију идуће године да освоји и прву олимпијску медаљу у атлетици после 60 година и маратонског сребра Фрање Михалића. То не би било никакво изненађење. Ивана Шпановић је ове године накупила десет година скакачког стажа и нема сумње да је начинила прави потез када је напустила рукомет и дошла на атлетски тренинг зрењанинског Пролетера у чијем је дресу њена мајка Весна остварила запажене резултате као јуниорка у спринту и скоку удаљ…