Живот у страху да се кућа не сруши

Ужице – Погледајте како је напукао овај потпорни зид и колико се примакао мојој кући. Страх ме је да у њој боравим. Од бриге сам се и разболео. А нико моје жалопојке не чује, иако сам се свуда обраћао и највишим представницима државе писао...

Овим речима јада нам се Ужичанин Славољуб Ерић, чија се још незавршена кућа на спрат у Војвођанској улици број 57 налази у страни испод брда. Пет метара висок бетонски потпорни зид нагнуо се под теретом земље ка том објекту, а мања напукнућа видљива су и изнад темеља куће.

Последице су ово прошлогодишњих мајских непогода, које у ужичком крају нису биле тако погубне као другде по Србији, али их Славољуб не заборавља. Тада му је у брду над кућом прорадило клизиште и појавила су се поменута напукнућа, а један део Војвођанске улице у близини као да је лавина прогутала. Пукотине код Ерића су, временом, бивале све веће и потпорни зид се опасно приближио кући, на око пола метра. Јесен долази и ко зна шта се може догодити ако јаче кише ту земљу поново покрену.

– Ни до данас није извршена санација клизишта иако сам се свуда обраћао. Више не знам шта ћу, не могу да седим и чекам да ми се кућа сруши на главу. Не радим нигде, живим на ивици беде и пара немам ни да завршим кућу која се 35 година гради, а камоли ово да санирам. Моја супруга и ћеркица су због ове опасности отишле у Војводину, а ја се због погоршаног здравља спремам на операцију заказану у Београду – казује Ерић.

Прошле године се најпре обратио ужичкој градској управи, затим и Канцеларији за обнову и помоћ поплављеним подручјима. – Писао сам свима да ми је покренуто клизиште изазвало напукнуће темеља куће, телефоном позивао надлежне. Градска управа је, у марту ове године, решењем одбила мој захтев за доделу помоћи, али је по мојој жалби комисија Владе Србије за утврђивање штете од елементарних непогода поништила то решење ужичке управе и вратила на нови поступак. Мој захтев је потом у граду поново одбијен, па сам се опет жалио и чекам одговор. Писао сам, затим, ресорним министрима Велимиру Илићу и Зорани Михајловић, одговор једино добио од министарке Зоране – наводи наш саговорник.

Министарка грађевинарства кратко је одговорила Ерићу да је његов захтев проследила у надлежност министарства које води, као и министру без портфеља надлежном за ванредне ситуације, „с обзиром да се односи на делокруг рада наведених органа“.

– Али и од тога слаба вајда. Седнем онда па напишем детаљно писмо премијеру Вучићу, као мој вапај за помоћ. Обећали су ми из премијеровог кабинета да ћу добити одговор, али нисам. Сад чекам одговор и од заштитника грађана Јанковића, коме сам такође писао – истиче Ерић и показује та писма. Он сматра да што пре треба омогућити да му дође верификациона комисија, која до сада није излазила, како би се уверила у стање његовог објекта.