Преферанс и рибљи паприкаш

Широка и дугачка пешачка зона у центру града показује да у Апатину има истовремено и укуса и новца. Није се штедело на водоскоку, канделабрима, клупама, једино су градски оци "стисли џеп" на најмањем издатку – лименим таблама с називом улице: и даље је то Улица маршала Тита!?
Економска стабилност је оличена и у сецесионистичкој згради општине која је уредно окречена и доминира својим габаритом на почетку шеталишта.

Средишњи положај у архитектури града заузело је високо прочеље Цркве девице Марије. Ово католичко здање подигнуто је у 18. веку. Оргуље на галерији и даље имају хармоничан звук а глас хористкиње Изабеле је оперског карактера. Свештеник Јакоб Пфајфер је држао венчање и опело на три језика: српском, немачком и латинском. Заиста, ретка прилика да се ужива у благодатима мултикултуралности. Што за саму општину у којој живе 24 националне групе и није необично. Овде су живели, између осталих, Сармати, Келти, Готи, од првог века нове ере Римљани, од шестог Словени, десетог Мађари, од половине осамнаестог Немци – историја се слагала као спратови торте у боји...

Најпознатији живи Апатинац (рођен у селу Пригревица) јесте кошаркаш Жељко Ребрача, а траг у историји оставили су композитор Паул Абрахам (1892–1960) и архитекта Ђула Парташ (1845–1916). Најпознатији производ је пиво, пивара је основана 1756. године. Од продаје акција у пивари многи Апатинци су подигли куће. Возе се добри аутомобили и скутери. У шетњи недељом пре подне људи пазе шта облаче. Тај грађански ред приметан је и у начину поздрављања. Опстала је старинска успореност и уз њу пратећи манири.

Пет километара удаљена Бања Јунаковић за наше прилике је добро сређен спа центар. Дунав је, ипак, оно што обележава Апатин. Не само са 42 километра тока него и бројним "мртвајама". Оне су последица успореног тока, који се развлачи по меандрима, ширећи се у бачкој равници и до целих 750 метара, дубина варира од 30 до два метра. Мртваје обилују рибом и недирнутом шумом чија стабла извиру из воде; познате су мртваје око Блажевца, Великог и Малог Козука, Кучка, Ментеша, Петреша, Зверињака, Сребренице...

Ендемски специјалитет, којег има само на овом месту, пробали смо у ресторану "Чарда" на обали Дунава. Дегустатор је био познати мајстор рибљег паприкаша Јене Шварц. Апатински паприкаш се кува на отвореној ватри с великим комадима шарана или сома, од зачина је доминантна сушена црвена паприка. И тако на јакој ватри 45 минута. За то време износи се предјело од рибље паштете, мариниране рибе, ситно сецканог лука у уљу и фета сира. Први тањир паприкаша служи се са тестенином, жутом као да је од домаћих јаја. Други је чиста кувана риба. Пажња – паприкаш прска конфете од којих остају црвене флеке. Зато чаршав на крило, салвету под крагну.