Дошли по позиву срца

„Као Српкињи, и срце и душа су ми доле”, каже Гордана Досев-Зец, Београђанка рођена на Козари пре 68 година, лекар у пензији. Сузе јој очи док објашњава зашто је дошла с мужем ту, пред Дом Народне скупштине Србије, у ту неописиву гужву од људи, младих и старих, застава, поклича, песме. Онa се није одазвала позиву неке странке, већ свог срца. „Нисмо чланови странака. Дочекивала сам овде одбојкашице, тенисере... Што је наше то ми је велико и то волим”, говори она док чека да програм почне. Посматра најмлађе митингаше, бучне и ватрене, очекује миран протест, али... „Треба нам разум и мозак, али има разних људи, бојим се да ову децу неко плаћа – није нормално да разбијају своје.”

Испред ње група од двадесетак средњошколаца из Сурчина, сви из Десете београдске гимназије. Врло су гласни док певају погрдне стихове на рачун косовских Албанаца, који су се јуче врло често могли чути на великом народном митингу против једностраног проглашења независности јужне српске покрајине.

Разне групе, из различитих праваца, стижу на плато између некадашње Савезне скупштине и Старог двора (Скупштине града Београда). Тај плато је био најчешће место окупљања Београђана и грађана из целе Србије. Скупљали су се ту да кличу политичарима, да скандирају спортистима, да сруше Милошевића, па онда и да га испрате на последње путовање. Сада је дошло време да ту покажу шта мисле о отимању јужне српске покрајине. Они који мисле као представници државе, као неке опозиционе партије, који не подржавају те партије и те државнике, али им је у души тешко, који су разочарани и гневни због поступка земаља које слове за узоре демократије – они су били јуче у центру Београда.

Она деца из Сурчина носе црне мајице на којима пише „Следимо дух наших предака – 1389”, а на леђима српски грб. Откуд те мајице? Скупили паре и дан раније их одштампали...

Носе их Јована, Јасна, Оливера, Ана, Џони, Стева... Шта је за њих Косово, је ли ико од њих био тамо? Не. Па откуд онда тај гнев у њима, тако младима? Кажу: „Нисмо били овако настројени док нисмо отишли у Охрид, прошлог октобра. Били смо и у Струги, и у Битољу, видели смо шта Албанци раде Македонцима. У Струги не смеју да иду истом страном улице, избацују их из кафића. Онда смо схватили да је на Косову нашим људима још горе.”

Скуп се све више увећава, пристижу људи појединачно, у групама, у колонама. Неки на реверима носе беџеве – „Вето за гето”, „Ја нећу у Европу”, „Слобода Шешељу”, али највише је оних на којима пише „Косово је Србија”. Ти су могли да се купе на импровизованим штандовима за 50 до сто динара.

Цене застава (свака прилика је, је л’ те, добра да се заради) кретала се од 200 до 2.500 динара. Између српских застава у свим варијантама (са оцилима, двоглавим орлом, натписом „За краља и отаџбину”, којих је највише), вијоре се и стегови Грчке, Шпаније, Бразила, Румуније, Кубе, Кине, барјаци рудара из Обилића, заставе радикала, „народњака” (а рекоше, без страначких обележја).

И мајице са пригодним порукама могле су на лицу места да се добију за 500 до 1.000, док су шајкаче биле 500 динара.

Велики транспарент право испред бине „Признајте Републику Српску Крајину”, па онда „Косово је света српска земља”, па „Света српска земља, Косово и Метохија, Европо, стиди се”, па „Сви ће доћи на ред, данас ми, а сутра Осетија, Абхазија, Северна Ирска, Сицилија, Тексас, Калифорнија, Шкотска...” – све укупно 13 „дестинација”, на броју један је, нажалост, Косово.

„Хвала, Шпанијо”, написао је на шпанском језику поштовалац ове земље која је рекла да неће признати независно Косово. „Немци, дајте Турцима Берлин”, поручује транспарентом исписаним на немачком још један митингаш.

Испред бине двојица момака разапели су велики бели транспарент, са обе стране исписан ауто-лаком. „Тадић + Тачи + Наташа Кандић = самовољно Косово”, пише са једне стране, док је с друге написано: „Полицијо, ухапсите Тадића, Наташу, Чеду”.

– Европа је америчка курва! Али без Србије! – вришти једна парола.

Само два сата касније, док се маса кретала ка Храму Светог Саве, група разјарених мислила је да ће паљењем америчке амбасаде још убедљивије да изрази бунт против независности Косова.

Неко је поделио плакате „За војску са образом”, пролази колона у којој је транспарент „Волимо Косово као хлеб – пекари Бора”, испод првих стабала у Пионирском парку група која је дошла из Пожеге. Кажу да је и председник општине с њима и кажу да су дошли зато што су то желели – у два аутобуса радикали, у три све остале странке.

Близу њих тиска се неколико момака, један у црвеној мајици на којој пише „Напријед, Српска”. Босанци, значи. Дејан који носи ту мајицу је из Модриче, а ради на изградњи насеља за учеснике Универзијаде на Новом Београду. „Ово је да покажемо цијелом свијету ко је и шта је Србија, да Косово није дугме, него српска земља – света”, говори у име својих другова.

Мало даље друга група коју мучи питање хоће ли говорити Додик. Опет, дакле, Република Српска. Хоће, говориће, најављено је, али не верују баш у то. Зашто? „Требало би да каже да сад треба да се отцепи Српска, али не сме он то. То је била само прича за изборе”, уверени су Милан, Дејан, Славко и Саша. Сви од 24 до 25 година, из Градишке. Зашто су јуче дошли у Београд, а не у Бањалуку, у којој су, како се управо чуло, студенти и ђаци направили лом. „Питање је хоће ли се икада више Срба на једном месту видети (сем на Косову једног дана, ако бог да)”, одговара Милан.

Причало се, каже, да се очекује окупљање између милион и два. Звучи превише, стварно. Али, може се свака маса контролисати , само ако организатор све озбиљно уради. То су речи оних који знају како се то ради – четворице озбиљних људи, господе, код улаза у подземну гаражу испред Скупштине града. Ако их невично око већ по „затегнутом” држању не препозна, схватиће већ по првим реченицама ко су – официри, и то они највиши. Генерали у пензији, дошли „искључиво због Косова и америчког фашизма”, мучи их мисао да би сада „требало да су на командним местима, уместо да машу заставама”. Господо генерали, не мислите ваљда да би војска сада нешто могла учинити? „Не, не ратом, него као фактор одвраћања. Кад је војска снага коју респектују, онда се други адекватно понашају”, дају своје стручно мишљење и закључују – боље је да држава контролише отпор, него да људи сами налазе начин. Тако настају нереди. А нико не жели „лупање” сопствене земље и братоубилаштво, кажу.

Све ово генерали су рекли два сата пре него што је планула америчка амбасада и та слика отишла у свет.

Биљана Баковић

----------------------------------------------------

И Руси на митингу

На Железничкој станици јуче су се између 14 и 16 часова могли срести многобројни грађани који су у српску престоницу дошли из свих крајева земље, како би се прикључили протесту.

– Дошли смо овде да покажемо свету да смо спремни да се боримо за нашу јужну покрајину. Ако дође до оружаних сукоба сви ћемо се пријавити као добровољци и показати Албанцима колико нам је важно Косово – рекао је један од петнаестак младића који су из Сремске Митровице пристигли око 14.15 часова. Они су носили српска обележја и узвикивали „Косово је Србија”. На протест су повели и неколико пријатеља из Русије, који су рекли да су дошли да бране земљу.

Ванредним возом из Новог Сада око 14.50 часова пристигла је у седам вагона већа група учесника протеста. Неколико стотина њих у колони се упутило према Дому Народне скупштине, не изазивајући успут инциденте.

На паркингу код „Сава центра” око 15 часова могли су се видети аутобуси са путницима који су пристизали из Републике Српске, Инђије, Шапца, Лознице и других крајева Србије. Мештани Бијељине су нагласили да никада неће прихватити једнострано проглашење независности, а носили су заставе Србије и транспаренте на којима је писало: „Живео Путин”, „Остаће наше”, „Косово је Србија, Србија је свет”. 

Н. Б. – Љ. П.

---------------------------------------------

Срби са севера Косова у Београду

Више аутобуса кренуло је јуче у преподневним сатима у Београд на митинг под називом „Косово је Србија“. Само из Косовске Митровице отишло је пет аутобуса, а пут Београда организовано, али и сопственим превозом, кренули су Срби из Лепосавића, Звечана и Зубиног Потока.

Како је одлуком Министарства просвете јуче био нерадни дан за просветаре, у Београд су се организовано упутили наставници и професори основних и средњих школа, али и професори Приштинског универзитета, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Б. Р.

-----------------------------------------------

Српски савезници као лига шампиона

Међу очекиваним заставама Србије, на протестном митингу нашле су се и заставе Грчке, Индије, Јужноафричке Републике и других земаља које су одбиле да подрже независност Космета. Предводник младих људи који су носили ове заставе био је Борис Митић, аутор документарног филма „Унмик Титаник”, записа свакодневице Срба у Приштини, које је страх од суседа Албанаца принудио да никада не напуштају зграду у којој живе. Митић је објаснио да савезнике Србије сматра лигом шампиона, попут оне фудбалске, чија је застава била на челу ове групе.

В. В.