Кладионице прате Ђорђевићев циљ

Наши кошаркаши су, без сумње, највише показали у првом кругу Европског првенства, што су им признале и највеће светске кладионице које их од јуче виде у финалу и као најозбиљнијег кандидата за злато, заједно с Француском! У већини кућа за клађење, фаворити уочи шампионата били су редом Француска (квота 2,78), Шпанија (4), Србија (7,5), Грчка (9) и Литванија (11). Сада то изгледа овако (у „Вилијаму Хилу”): Србија (3), Француска (3), Грчка (5,5), Шпанија (5,5), Италија (12), Хрватска (17), Литванија (17)... Српској селекцији се дају и највећи изгледи да ће играти у финалу, јер су три финална пара с најмањим квотама Србија–Француска (3), Србија–Грчка (5), Србија–Шпанија (5).

Ипак, наш селектор Александар Ђорђевић не мари много за мишљење овакве врсте „стручњака” (иначе је, како каже, „оперисан од клађења”). Његово самопоуздање је, стиче се утисак, остало на истом нивоу као и пре почетка шампионата. Нетакнуто. Мало је селектора у историји европске кошарке који су годину дана пре првенства објављивали на сва звона да им је циљ – злато! Без страха шта ће рећи локални критичари и домаћа јавност уколико обећање не буде испуњено.

„Наша традиција и наш понос нам не дозвољавају да се кријемо иза ситних циљева. А да ли ћемо то и да остваримо – за то се питају и други: ако има бољих од нас, ја ћу им први стиснути руку”, рекао је Ђорђевић једном приликом аутору ових редова.

Наши кошаркаши су се јуче преселили из Берлина у Лил где их сутра на стадиону „Пјер Моро” (27.000 места) очекује сусрет осмине финала са Финцима који су једно од најпријатнијих изненађења на шампионату. Изгледа као да смо најгоре прегурали (скептици су указивали да ће бити тешко да се преброди „група смрти”), међутим, оно најтеже тек долази. Свако ко мисли да су Финци лак залогај, грдно се вара, а поготово у нокаут-рунди, пред барем 5.000 њихових гледалаца (ако се изузме домаћин, фински навијачи за сада највише купују улазнице). Од данас више нико нема право на лош дан.

Чини се да је за наш успех у „Мерцедес Бенц” арени кључна била утакмица са Шпанијом, у првом колу, када смо успели да савладамо ривала који се протеклих пет година поигравао с нама. И то у мечу у којем смо губили са 12 поена разлике (против Гасола и другова то је мало ко успевао последњих десетак година). То је била огромна порција самопоуздања за наш тим, али и велика сатисфакција за селектора Ђорђевића, који је на својој првој прес-конференцији по доласку на то место изјавио да му је први циљ да буде бољи од Шпаније! Јуче, по доласку у Лил, питали смо га у телефонском разговору шта је рекао својим кошаркашима после свих пет победа у Берлину.

– Честитао сам им на победама, на начину на који играју и на укупном понашању – казао је Ђорђевић. – Рекао сам им да сада размишљају само о једном противнику, без калкулација о евентуалним укрштањима и ко би касније могао да нас чека. Идемо меч по меч, корак по корак... Смирено... Знамо зашто смо дошли, за шта играмо, али без журбе...

Врло је важно што су се малтене сви наши кошаркаши разиграли и што су, свако на свој начин, допринели победама у Б групи. Колико смо тимски играли показује и статистика, јер наши играчи су ретко где у врху, али кад се зброје њихови поени, скокови и додавања, онда се добија екипа која је најубедљивије побеђивала своје ривале (просечно са 16 поена разлике). Доказ више за то је и податак да смо најбољи у додавањима.