Писмо премијеру Мађарске

Поштовани Викторе Михаљу,

Док завршавате своју гротескну ограду да заштити вас и вашу нацију од избеглица и док следите популистички начин задржавања моћи, будући да рејтинг ваше коалиције опада, питам се да ли сте икада разговарали с вашим протестантским оцем и католичком мајком или њиховим пријатељима који су проживели Мађарску револуцију која се десила свега седам година пре него што рођени.

Дозволите ми да вас подсетим, речима УНХЦР-а:

„Како је 23. октобар одмицао, десетине хиљада људи су се слиле на улице – и почетне демонстрације су се веома брзо преокренуле у нешто сасвим другачије: у потпуни револт против режима и његових совјетских господара.

Дванаест дана касније, четвртог новембра, совјетски тенкови су се докотрљали у Будимпешту. Град је поднео дане тешког бомбардовања и уличних борби и хиљаде Мађара су сваког дана бежале у суседну Аустрију. Пре него што је граница потпуно запечаћена, око 180.000 мађарских избеглица су се пробиле до Аустрије и 20.000 се запутило јужно, у Југославију.

Свега неколико дана од почетка егзодуса, невероватна операција је покренута у Аустрији, не само да се избеглице збрину, него и да се изместе из земље готово онолико брзо колико су долазиле. На крају, њих 180.000 је из Аустрије и Југославије пресељено у укупно 37 земаља – првих 100.000 за мање од десет недеља. Аустријанци, агенције за помоћ и земље које су примиле избеглице заиста су се исказале на изузетан начин.

Викторе Михаљу, нисте били тамо. Провели сте већи део младости у неколико села у прелепој регији између Дунава и језера Балатон. Несумњиво, када сте имали петнаест година и били секретар организације комунистичке омладине у вашој школи није се много разговарало о револуцији. Али, шта с четири месеца током којих сте били на стипендији Сорошеве фондације у Пемброк колеџу на Оксфорду? Ох, и успут, у случају да сте заборавили, Сорошевој фондацији је циљ да „изгради живе и толерантне демократије чије владе полажу рачуне грађанима” и, наравно, и Џорџ је мађарска избеглица, пристигао је у Енглеску 1947. године и потом отишао у Сједињене Државе.

Премијеру, сада је потпуно јасно да је под знатним притиском ваша влада подбацила. Оно што вам неће бити опроштено јесте нехуманост у вашим речима и делима у претходних неколико недеља. Убудуће, кад год се на интернету буде тражило ваше име, појављиваће се слике избеглица како моле за воду и склониште док их малтретирају полицијски пси и како голим рукама настоје да се провуку кроз бодљикаву ограду. И ваше речи ће искочити. „Мислим да имамо право да одлучимо како не желимо мноштво муслимана у нашој земљи”. Ова дела и речи биће ваша заоставштина: ваше раније речи „Моја влада верује у људско достојанство” биће заборављене.

Бивши помоћник генералног секретара УН