Терористи заобилазе Србију

Међу више од 116.000 миграната који су од почетка године прошли кроз Србију и добили азилну потврду није било терориста – бораца Исламске државе, сазнајемо из безбедносних структура. Српска полиција је једина на такозваној балканској рути кретања миграната која обавља њихову регистрацију, односно дактилоскопирање – узимање отисака прстију. Захваљујући томе МУП има базу података миграната на основу које је могуће утврдити идентитет свакога од њих где год да на том свом путу буду лоцирани, наводи саговорник „Политике” упознат с овом проблематиком. У тој бази налазе се десетине хиљада отисака прстију избеглица које су прошле кроз нашу земљу.

Ко ће бити проверен, односно чији ће се отисци прстију узети међу више од три хиљаде миграната колико их дневно прелази границу Србије с Македонијом, одлучују на терену службе безбедности. Сумњив је свако ко има дугачку браду карактеристичну за радикалне исламисте, ране на телу, ожиљке за које се посумња да су из рата...

Српска полиција има посебну машину за читање отисака прстију, која је стандард за све светске полиције. Ти отисци шаљу се у матичну земљу, одакле је мигрант рекао да долази и чека се потврда идентитета.

Уколико није из те земље, отисци се шаљу у друге државе, потенцијално могуће земље његовог порекла. Ако није ни из једне од тих држава, захтев за идентификацију се расписује свим земљама на свету. Провера траје по неколико сати, а избеглица је за то време у прихватном центру.

У тренутку када стигне потврда идентитета, што временски зависи од ажурности земље порекла, он се упоређује са базом бораца Исламске државе и „безбeдносно интересантних особа” и размењује са остатком светских полиција. Уколико се испостави да се особа налази на овој својеврсној црној листи, што до сада није био случај, према њој се примењује посебан третман у складу с проценама безбедносних служби.

„То је огроман посао и обавеза, због чега ниједна друга држава то не ради осим нас, али једино нама стижу и похвале са свих страна”, оцењује наш саговорник.

Он додаје да феномен ове мигрантске кризе нису предвидели ни највећи европски стратези који се баве безбедношћу у ЕУ, због чега су, тврди, све надлежне међународне институције биле затечене.

„Због тога је ово озбиљан изазов за политику ЕУ и држава које се налазе на рути миграната. Преовлађује мишљење да је реч о хуманитарној катастрофи и у центру пажње су људи, њихова патња и хуманост. Поред тога, од велике важности су и безбедносне прилике. Стручњаци ЕУ у области безбедности раде све могуће анализе и, у складу са приликама на терену, тесно сарађују са свим безбедносним службама на рути миграната, у чему се истиче српска полиција. Она је својим ангажовањем први од стубова одбране у смислу угрожавања безбедности на подручју Европе”, каже саговорник „Политике”.

Друга битна безбедносна ставка у проблематици миграната је њихова безбедност у нашој земљи. Због тога српске службе све време прате да их неко не угрози током проласка кроз Србију.

-------------------------------------------------------------------

Због чега мигранти бирају Балканску руту

Балканском рутом, преко Турске, Грчке, Македоније, Србије до Мађарске, углавном иду избеглице из дела Сирије и угрожених држава у њеној околини, Блиског истока и Авганистана. Турска мигрантима одговара због своје културе и ту покушавају да пронађу што безбедније канале пребацивања у Грчку. На делу границе с Турском, Грчка има ископане канале и бодљикаву жицу, због чега мигранти у највећем броју случајева бродовима иду према острву Лезбос. Њихов прелазак преко Бугарске броји се у промилима, јер ова држава има зид на граници према Турској. Пут из Русије према Скандинавији је тежак и Руси су неповерљиви према мигрантима, па је у Норвешку овим путем прешло можда свега око 200 миграната.

Други део миграната у Европу креће из земаља северне Африке. Трећина њих иде ка Грчкој, а остали ка Италији и Шпанији.

„Више од половине популације која долази из ратом угрожених подручја чине образовани људи који су имали добре послове у матичним земљама. То су адвокати, доктори, инжењери... Други део су економски мигранти, док трећу групу чине они који крећу без циља, практично за другима”, наводи наш саговорник из безбедносних структура.