Последње тајне Кенедијевих

Кенедијеви су одувек привлачили пажњу јавности. Било да се радило о политичкој активности браће Џона и Роберта или о модним комбинацијама њихових лепших половина – Џеки и Етел, Кенедијеви су доспевали на насловне стране светске штампе. Пикантерије из породичног живота препричавале су се уз јутарњу кафу и прелиставање штампе. Ни сада ситуација није другачија. Повод за нову расправу јесу детаљи из живота Роберта (Бобија) млађег, сина Роберта и Етел Кенеди, које је писац Џери Опенхајмер вешто упаковао у књигу „Роберт Ф. Кенеди млађи: мрачна страна сна”. Аутор се бави анализом његовог детињства, несташлуцима, бројним пороцима, односом са мајком Етел, првенствено кроз сведочења бивших дадиља и кућних помоћница, као и пријатеља чувене породице. Он је био предодређен за велику политичку каријеру, а аутор књиге покушава да пронађе одговор на питање – шта га је спречило да постане важна политичка личност.

Етел и Роберт упознали су се у децембру 1945. године. Имала је седамнаест година и изгледала је заносно. Док је била на зимовању са другарицом Џин Ен Кенеди, Робертовом млађом сестром, Етел је привукла његову пажњу. Пет година касније одлучили су да се венчају, а 1951. добили су Кетлин, прво од једанаесторо деце. Труднички стомак није јој сметао да прати супруга Роберта на бројним пословним путовањима. Његова политичка каријера и углед који је ишао у пакету, били су веома важни за Етел. Опенхајмер је 1991. године за часопис „Пипл” изјавио да су Кенедијеви били главни предмет њеног интересовања. „Одржавање породичне репутације, Робертова каријера, будућност осталих чланова породице... Она је посветила живот Кенедијевима ”, изјавио је Опенхајмер.

У децембру 1968. године Роберт је убијен у атентату који је извршио 24-годишњи Палестинац Сирхан. Етел је постала удовица са једанаесторо деце о којима је требало да брине.

Опенхајмер је у својој књизи навео да је после Робертове смрти Етел слабо бринула о деци. Боби млађи, трећи по старости, био је врло осетљив младић, који је више волео да буде окружен животињама него људима. Једна од бивших дадиља открила је Опенхајмеру да нико није био ту да га усмери, да му каже које ствари сме, а које не сме да чини. Зато га је било тешко контролисати. Пример за то је његово непристојно понашање на прослави рођендана, када је гостима ставио лаксативе у пиће. Жустра расправа између њега и Етел за епилог је имала реченицу да га она више не жели у свом животу. Дадиље сведоче да је она такве реченице све чешће изговарала и да је њихов однос бивао све лошији. Једна од бивших девојка Бобија млађег изјавила је за „Пипл” да никада није присуствовала разговору без повишених тонова између њега и Етел. Она га је често оптуживала да каља породично презиме. Ни њене казне нису га заобишле – због несређене спаваће собе терала га је да педесет, понекад и сто пута, иде уз и низ степенице носећи ствари које није желео да покупи са пода.

Боби је похађао разне интернате, сваки мање престижан од претходног. И због понашања бивао искључен из сваког. Убрзо је на ред дошла и дрога. Године 1970. ухапшен је због куповине наркотика. Уз подршку лошег друштва основао је банду „The Hyannis Port Terrors”, којој је главна забава била одваљивање браника аутомобила у пролазу чиме би стварали гужву на путу и узвикивали: „Убили сте Кенедија”. Једном је био главни актер инцидента у коме је пљунуо полицајцу у лице.

У својој претходној књизи „Друга госпођа Кенеди”, у чијем је фокусу управо Етел, Џери Опенхајмер је писао о њеном трошењу велике количине новца на мање битне ствари. Обожавала је одећу, па је месечно издвајала хиљаде долара да би била обучена у складу са модним трендовима. Неретко, она их је и постављала. Често је организовала гламурозне забаве на којима је служена скупоцена храна – кавијар и ракови. Због раскалашног понашања према новцу, Етел је брзо упала у финансијску кризу. Морала је да прода део накита, одећу, као и омиљене животиње своје деце – поније Џеронима и Атласа. Етел данас има 87 година и ретко се појављује у јавности.

Над породицом Кенеди одувек је био црни облак. После атентата на Џона и Роберта, породицу су наставиле да погађају трагедије, посебно Робертове наследнике. Дејвид Кенеди преминуо је 1984. године од последица предозирања наркотицима, док је његов брат Џо крив за саобраћајну несрећу у којој је девојка његовог брата Дејвида остала непокретна. Године 1997. Мајкл се нашао у центру скандала када је започео везу са малолетном бебиситерком. Убрзо после тога, погинуо је када је приликом скијања ударио у дрво. Боби млађи нема среће у љубави. Оба брака су му пропала – са првом супругом Емили споразумно се развео, док је друга – Ричардсон, извршила самоубиство.

Иако су на основу живота Кенедијевих направљене многе књиге, документарци, серије, о овој породици може још да се пише и прича на различите начине. Амерички телевизијски продуценти треба озбиљно да размисле да уместо прича о суперхеројима и римејкова култних филмова који су сада увелико присутни на малим екранима, направе квалитетну серију која би током више сезона испричала породичне тајне једне од најпознатијих породица на свету.