Завршен Вуков сабор

Тршић – Прво поглавље наших преговора са Европом отворио је Вук Караџић онога тренутка када је објавио своје прве књиге „Малу простонародну славеносрпску пјеснарицу” и „Писменицу српскога језика”. Вуково дело је од самога почетка било у сагласју са свим оним комплексним књижевним, језичким, историјским и друштвеним процесима који су у Европи били на снази. Фасцинантна је брзина којом је Вук направио своје прве књижевне кораке и бриљантан је начин на који је започео своју научну делатност, уклопивши је од самог почетка у европске културне токове, рекао је у својој беседи проф. др Бошко Сувајџић, председник Управног одбора Вукове задужбине, на завршној свечаности 82. Вуковог сабора, који је трајао од 14. до 20. септембра.

Сувајџић је подсетио на велике јубилеје: 150 година од смрти и 200 година од излажења његових првих књига, поводом којих је Вукова задужбина објавила тринаесту књигу Вукове „Преписке” и другог тома треће књиге Вукових списа „О језику и књижевности”, чиме је заокружен рад на „Сабраним делима” Вука Караџића, после 50 година. Такође, објављено је и фототипско издање „Ковчежића” и штампани су преводи избора Вуковог дела на немачком и на руском језику.  

Бошко Сувајџић је указао на Вуков значај у данашњем времену, у којем и даље представља динамичну фигуру, носиоца модернитета и рефораматора, мост између Истока и Запада. Сувајџић је подсетио на потребу очувања српског језика и ћириличног писма, а ово је била и прилика да са саборске говорнице поручи да се племенитој професији професора и наставника врати изгубљено достојанство.

Видоје Петровић, градоначелник Лознице, рекао је да је Вук Караџић данас наша највећа фондација за отворено друштво, будући да се храбро борио за реформе још у 19. веку.

– Овај сабор је повод, а Тршић право место да се запитамо колико улажући у науку и културу чувамо српски језик и ћирилицу, казао је Петровић.

Јуче је у Тршићу, у Музеју језика и писма, отворена и изложба „Из књижевних и позоришних збирки” Музеја књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине у Сарајеву. У оквиру програма завршне свечаности приказана је и представа „Ваљевска болница” у извођењу Крушевачког позоришта.

Упорна киша није спречила поштоваоце Вуковог дела да присусутвују завршници сабора, а међу њима су биле школе из читаве Србије, из Републике Српске, као и професори и студенти славистике из целог света.