Зашто драмиш, драги
У животном комаду о мушко-женским односима обавезно дође до чина када актери посумњају да говоре истим језиком. Даме се унервозе и почињу да плачу, тврдећи да их партнер не разуме и не воли. Мушкарцима није јасно чему сва та драма. Иако препознају речи које изговарају њихове девојке и супруге, не схватају њихов смисао. Ни женску потребу да им се стално показује нежност и доказује љубав. Већина девојчица би желела да пронађе "принца" са којим ће се споразумевати погледом, и који ће интуитивно знати шта оне желе. Такође би волеле да је то оствариво. Међу женама преовладава став да је узрок неразумевања у битно другачијим генима, потребама и сновима. Ипак, велики део њих сматра да је могуће изградити мост и спојити две удаљене обале, иако се понекад чини да су мушкарци са Марса а жене са Венере.
– Мушкарци и жене имају различите жеље и несвесна понашања. До разилажења долази када "она" пожели заједништво и духовну блискост. Тежње су супротстављене – жена жели да се преда, укотви, разграна, а "он" да облети, протрчи, ужива. И не схвата женску потребу, која је из дубине тела, уткана у жену, неминовна – каже Ана Атанасковић, списатељица која је управо објавила "Дует душа" и пише о љубавним везама, посвећености и разочарању. Дакле, први камен спотицања је схватање везе. Даме је схватају озбиљно као живот, као смисао, као дом. За мушкарце је она путања на којој нема журбе. Једно од другог очекују различите ствари.
Шта жене желе
– Жене желе подршку, разумевање, да могу да се поуздају у мушкарца. Веза је за жену увек озбиљна, што мушкарци не разумеју и сматрају да је то калкулисање и планирање унапред. Они теже необавезном односу, док женски род природа зове да јој одговори рађањем, поуздањем, поверењем – додаје Ана Атанасковић.
Мит је да су жене захтевније. Па, добро шта је то што жене толико желе? Да ли одговор на ово питање решава мистерију односа полова?
– Од партнера очекујем да ми не одмогне, да заједно "растемо" у вези. Мушкарци ради лакше контроле и држања челне улоге у вези понекад и несвесно потцењују и омаловажавају партнерку, као и њену жељу да напредује, како у социјалном, тако и пословном смислу. Тиме желе да спрече опасност од губитка контроле и одлучивања у заједници. Једино искреним изношењем међусобних страхова, укључујући и страх од губитка, мушкарац и жена на темељу искрености могу да развију љубав. Сматрам да мој мушкарац и ја морамо да препознамо те узајамне механизме, да их каналишемо и сведемо на праву меру, а потом да их превазиђемо и заједно стремимо ка фази – разуме, цени, поштује и воли – истиче Нена Лаловић, списатељица, полицајац, ауторка књиге "Ничија жена". Она објашњава да је девојкама толико важно да стално чују "волим те" како би задржале високо мишљење о себи и потребну дозу самопоштовања.
Само без емоција, молим
– Нама је необично важно да стално добијамо потврду љубави од свог партнера, јер је женина моћ давања љубави у уској вези са количином и динамиком примљене љубави. С тим у вези, осећа се снажнија и истинитија и спремнија да пружи љубав ако је претходно прими. Жена која само даје а не прима љубав себе доживљава као паћеницу и губитницу. Мушкарци, опет, под утицајем средине, менталитета и васпитања, теже се одлучују на тако експлицитно показивање емоција сматрајући да то није довољно мушки.
Нада лежи у спремности обе стране да пробају да осете душу оног другог. Није неизводљиво, јер у сваком јину има мало јанга и обрнуто, што би рекли Кинези. Закључили смо да смо различити, али и да хармоничну целину чине два различита дела. Ако је љубавни однос као плес, онда се различите улоге и другачији кораци подразумевају. Питамо се да ли је важно разумети зашто партнер креће улево или уназад у току плеса или је можда битно само препознати кораке, пратити га и освајати. Зато лепши пол не би смео да мења и оптужује другу половину, јер, ако двоје у исто време закораче на исту страну, нема еротског преклапања тела. Мелодија се не може променити. Зато треба уживати у игри. Док траје музика.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


