Потрошња домаћинстава потврђује националне стереотипе

Подаци Евростата о потрошњи домаћинставау складу су с неким предубеђењима о појединим нацијама. Зато не чуди податак да Јужнокорејци дају више него већина других држава на образовање (чак 6,7 одсто расположивог дохотка). Аустралијанци десетину приватне потрошње усмеравају на рекреацију (а тек нешто мањи износ дају Канађани и Јапанци), док у Србији за исту намену иде скоро упола мањи део издатака.

Руска домаћинства, на пример, троше чак осам процената расположивог новца на алкохол и цигарете, што је далеко више од већине богатих (и осталих) земаља, а посебно од Саудијске Арабије (где се тек 0,5 одсто дохотка троши за исте сврхе). У Србији за те намене иде 4,7 одсто од просечних издатака за личну потрошњу домаћинства.

Разлике су добрим делом последица стања економије. Богате земље, као САД, где је потрошња око 30.000 долара годишње по особи у домаћинству, имају природно, мање учешће издатака за храну у укупним трошковима за храну (тек 6,8 одсто) него Мексиканци или Руси, чија је укупна просечна годишња потрошња пет пута мања од америчке икоји за ту сврху дају скоро трећину кућног буџета. У ЕУ се много троши у ресторанима и хотелима (чак 8,2 одсто расположивог прихода), док се у Индији за ту намену издваја вишеструко мањи износ (2,6 одсто). Податак о великој потрошњи у ресторанима лако се може проверити обиласком западне Европе, где ћете наићи на пуне гостионице, за разлику од земаља нашег региона, где је породични одлазак на ручак у ресторан и даље ствар престижа.

С друге стране, и економска политика игра важну улогу, па претежно приватно здравство, какво је у Америци, однесе петину буџета сваког домаћинства. Истовремено, у ЕУ, у којој је јавно здравство уобичајено, на тај издатак иде само четири одсто расположивог приватног дохотка (у Саудијској Арабији тек 1,7). У Русији, где се становање и грејање у великој мери субвенционише, живи се јефтиније, а то значи да новац остаје за друге намене. Занимљиво да у овој земљи са ниским температурама чак 9,2 одсто личне потрошње иде на обућу и одевање, док је у врелом Мексику тај износ три пута мањи (у Србији 4,9 процената).

Иначе, издаци за личну потрошњу домаћинстава у нашој земљи током другог тромесечја ове године износили су око58.000динара (половина прихода је из редовног радног односа, трећина од пензија). Издаци за храну и безалкохолна пића чинили су чак 36 процената. За становање, воду иструју издвајамо15,4 одсто, а следе издаци за превоз(нешто мање од десетине). Охрабрује податак да је потрошња просечног домаћинства у другом тромесечју 2015, изражена у еврима, већа за 50 одсто у односу на 2003. Оно што није повољно јесте да су цене и валути еврозоне расле, јер је курс динара постајао све више прецењен.

Институт за европске студије